Рјечник

sr Радити   »   ru Работать

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [пятьдесят пять]

55 [pyatʹdesyat pyatʹ]

Работать

[Rabotatʹ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Шта сте по занимању? Кт- В- п- п--------? Кто Вы по профессии? 0
K-- V- p- p--------? Kt- V- p- p--------? Kto Vy po professii? K-o V- p- p-o-e-s-i? -------------------?
Мој муж је по занимању доктор. Мо- м-- п- п-------- в---. Мой муж по профессии врач. 0
M-- m--- p- p-------- v----. Mo- m--- p- p-------- v----. Moy muzh po professii vrach. M-y m-z- p- p-o-e-s-i v-a-h. ---------------------------.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Я р------ м--------- н- п---------. Я работаю медсестрой на пол-ставки. 0
Y- r------- m--------- n- p---s-----. Ya r------- m--------- n- p---------. Ya rabotayu medsestroy na pol-stavki. Y- r-b-t-y- m-d-e-t-o- n- p-l-s-a-k-. ------------------------------------.
Ускоро ћемо добити пензију. Ск--- м- п------ п-----. Скоро мы получим пенсию. 0
S---- m- p------- p------. Sk--- m- p------- p------. Skoro my poluchim pensiyu. S-o-o m- p-l-c-i- p-n-i-u. -------------------------.
Али су порези високи. Но н----- в------. Но налоги высокие. 0
N- n----- v-------. No n----- v-------. No nalogi vysokiye. N- n-l-g- v-s-k-y-. ------------------.
И здравствено осигурање је високо. И м---------- с-------- д------. И медицинская страховка дорогая. 0
I m------------ s--------- d-------. I m------------ s--------- d-------. I meditsinskaya strakhovka dorogaya. I m-d-t-i-s-a-a s-r-k-o-k- d-r-g-y-. -----------------------------------.
Шта желиш једном постати? Ке- т- х----- с----? Кем ты хочешь стать? 0
K-- t- k-------- s----? Ke- t- k-------- s----? Kem ty khocheshʹ statʹ? K-m t- k-o-h-s-ʹ s-a-ʹ? ----------------------?
Ја желим постати инжењер. Я х---- б- / х----- б- с---- и--------. Я хотел бы / хотела бы стать инженером. 0
Y- k----- b- / k------ b- s---- i---------. Ya k----- b- / k------ b- s---- i---------. Ya khotel by / khotela by statʹ inzhenerom. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-a-ʹ i-z-e-e-o-. -------------/----------------------------.
Желим да студирам на универзитету. Я х--- у------ в у-----------. Я хочу учиться в университете. 0
Y- k----- u-------- v u-----------. Ya k----- u-------- v u-----------. Ya khochu uchitʹsya v universitete. Y- k-o-h- u-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------.
Ја сам приправник. Я п--------- / п-----------. Я практикант / практикантка. 0
Y- p--------- / p-----------. Ya p--------- / p-----------. Ya praktikant / praktikantka. Y- p-a-t-k-n- / p-a-t-k-n-k-. --------------/-------------.
Ја не зарађујем много. Я м--- з----------. Я мало зарабатываю. 0
Y- m--- z-----------. Ya m--- z-----------. Ya malo zarabatyvayu. Y- m-l- z-r-b-t-v-y-. --------------------.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Я н- п------- з- г-------. Я на практике за границей. 0
Y- n- p------- z- g--------. Ya n- p------- z- g--------. Ya na praktike za granitsey. Y- n- p-a-t-k- z- g-a-i-s-y. ---------------------------.
Ово је мој шеф. Эт- м-- н--------. Это мой начальник. 0
E-- m-- n---------. Et- m-- n---------. Eto moy nachalʹnik. E-o m-y n-c-a-ʹ-i-. ------------------.
Имам драге колеге. У м--- х------ к------. У меня хорошие коллеги. 0
U m---- k--------- k------. U m---- k--------- k------. U menya khoroshiye kollegi. U m-n-a k-o-o-h-y- k-l-e-i. --------------------------.
У подне увек идемо у кантину. В о--- м- в----- х---- в с-------. В обед мы всегда ходим в столовую. 0
V o--- m- v----- k----- v s--------. V o--- m- v----- k----- v s--------. V obed my vsegda khodim v stolovuyu. V o-e- m- v-e-d- k-o-i- v s-o-o-u-u. -----------------------------------.
Ја тражим радно место. Я и-- р-----. Я ищу работу. 0
Y- i----- r-----. Ya i----- r-----. Ya ishchu rabotu. Y- i-h-h- r-b-t-. ----------------.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Я у-- ц---- г-- б-- р-----. Я уже целый год без работы. 0
Y- u--- t----- g-- b-- r-----. Ya u--- t----- g-- b-- r-----. Ya uzhe tselyy god bez raboty. Y- u-h- t-e-y- g-d b-z r-b-t-. -----------------------------.
У овој земљи има превише незапослених. В э--- с----- с------ м---- б----------. В этой стране слишком много безработных. 0
V e--- s----- s------- m---- b-----------. V e--- s----- s------- m---- b-----------. V etoy strane slishkom mnogo bezrabotnykh. V e-o- s-r-n- s-i-h-o- m-o-o b-z-a-o-n-k-. -----------------------------------------.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?