Рјечник

sr Радити   »   th การทำงาน

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [ห้าสิบห้า]

hâ-sìp-hâ

การทำงาน

[gan-tam-ngan]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Шта сте по занимању? ค-ณ-ำ--ช---ะ-- ค-ับ-- คะ? ค------------- ค--- / ค-- ค-ณ-ำ-า-ี-อ-ไ- ค-ั- / ค-? ------------------------- คุณทำอาชีพอะไร ครับ / คะ? 0
koon--a------êe--a--ra----a---ká k--------------------------------- k-o---a-----h-̂-p-a---a---r-́---a- ---------------------------------- koon-tam-a-chêep-à-rai-kráp-ká
Мој муж је по занимању доктор. ส-ม-ด--ั-เป็-----์คะ ส------------------- ส-ม-ด-ฉ-น-ป-น-พ-ย-ค- -------------------- สามีดิฉันเป็นแพทย์คะ 0
s-̌-me--dì---a----h----æ---k-́ s------------------------------ s-̌-m-e-d-̀-c-a-n-b-e---æ-t-k-́ ------------------------------- sǎ-mee-dì-chǎn-bhen-pæ̂t-ká
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ดิ---ท----เป-นนา-พย-----วันล-สองส----่ว--ง ด---------------------- ว----------------- ด-ฉ-น-ำ-า-เ-็-น-ง-ย-บ-ล ว-น-ะ-อ-ส-ม-ั-ว-ม- ------------------------------------------ ดิฉันทำงานเป็นนางพยาบาล วันละสองสามชั่วโมง 0
d-̀---ǎn--am--gan-b-en-na-ng--p------------l-́-s-------ǎm-c-ûa--o-g d--------------------------------------------------------------------- d-̀-c-a-n-t-m-n-a---h-n-n---g-́---a-b-n-w-n-l-́-s-̌-n---a-m-c-u-a-m-n- ---------------------------------------------------------------------- dì-chǎn-tam-ngan-bhen-na-ngóp-ya-ban-wan-lá-sǎwng-sǎm-chûa-mong
Ускоро ћемо добити пензију. อี-ไ----น-ร-จะไ-้-ั-เ-ิ-บ-น-ญ อ---------------------------- อ-ก-ม-น-น-ร-จ-ไ-้-ั-เ-ิ-บ-น-ญ ----------------------------- อีกไม่นานเราจะได้รับเงินบำนาญ 0
e-ek-------a--r---j----â---a-----er̶n-----nan e--------------------------------------------- e-e---a-i-n-n-r-o-j-̀-d-̂---a-p-n-e-̶---a---a- ---------------------------------------------- èek-mâi-nan-rao-jà-dâi-ráp-nger̶n-bam-nan
Али су порези високи. แต-ภ---สู---ก แ------------ แ-่-า-ี-ู-ม-ก ------------- แต่ภาษีสูงมาก 0
dhæ̀-pa-s-̌e-sǒ--g-m--k d----------------------- d-æ---a-s-̌---o-o-g-m-̂- ------------------------ dhæ̀-pa-sěe-sǒong-mâk
И здравствено осигурање је високо. และ-่-ป-ะก----ขภา--็ส-ง แ---------------------- แ-ะ-่-ป-ะ-ั-ส-ข-า-ก-ส-ง ----------------------- และค่าประกันสุขภาพก็สูง 0
lǽ--âp--a---an-s-̀o----̂p---̂----̌-ng l-------------------------------------- l-́-k-̂---a---a---o-o---a-p-g-̂---o-o-g --------------------------------------- lǽ-kâp-rá-gan-sòok-pâp-gâw-sǒong
Шта желиш једном постати? หนู--ยากเ-็-----ใ--น-ค-? ห-- อ------------------- ห-ู อ-า-เ-็-อ-ไ-ใ-อ-า-ต- ------------------------ หนู อยากเป็นอะไรในอนาคต? 0
no-o------̂--b-en-a--rai-n---a--n----́t n-------------------------------------- n-̌---̀-y-̂---h-n-a---a---a---̀-n---o-t --------------------------------------- nǒo-à-yâk-bhen-à-rai-nai-à-na-kót
Ја желим постати инжењер. ผ---/ --ู- อย-----นว---กร ผ-- / ห--- อ------------- ผ-♂ / ห-ู- อ-า-เ-็-ว-ศ-ก- ------------------------- ผม♂ / หนู♀ อยากเป็นวิศวกร 0
pǒ--no-o---------b----w-́------ga-n p----------------------------------- p-̌---o-o-a---a-k-b-e---i-t-w-́-g-w- ------------------------------------ pǒm-nǒo-à-yâk-bhen-wít-wá-gawn
Желим да студирам на универзитету. ผ-♂-- ห-----ยาก-ึกษา-่----ม---ิท----ย ผ-- / ห--- อ------------------------- ผ-♂ / ห-ู- อ-า-ศ-ก-า-่-ท-่-ห-ว-ท-า-ั- ------------------------------------- ผม♂ / หนู♀ อยากศึกษาต่อที่มหาวิทยาลัย 0
p-̌m-no------y-̂k-se--k--ǎ-d-àw---̂em-hǎ--i---ya-l-i p------------------------------------------------------ p-̌---o-o-a---a-k-s-̀-k-s-̌-d-a-w-t-̂-m-h-̌-w-́---a-l-i ------------------------------------------------------- pǒm-nǒo-à-yâk-sèuk-sǎ-dhàw-têem-hǎ-wít-ya-lai
Ја сам приправник. ผม--/ -ิ---♀ -ป-นพนักง-น-ึก--ด ผ-- / ด----- เ---------------- ผ-♂ / ด-ฉ-น- เ-็-พ-ั-ง-น-ึ-ห-ด ------------------------------ ผม♂ / ดิฉัน♀ เป็นพนักงานฝึกหัด 0
p-̌m---̀-c-ǎ---he--p---n-----g-n--è-k--àt p------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-n-p-́-n-́---g-n-f-̀-k-h-̀- -------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-bhen-pá-nák-ngan-fèuk-hàt
Ја не зарађујем много. ผ-- --ดิ------ี-า--ด้--่-าก ผ-- / ด----- ม------------- ผ-♂ / ด-ฉ-น- ม-ร-ย-ด-ไ-่-า- --------------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ มีรายได้ไม่มาก 0
pǒ--dì--ha-------ra---â--mâ---âk p------------------------------------ p-̌---i---h-̌---e---a---a-i-m-̂---a-k ------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-mee-rai-dâi-mâi-mâk
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ผ---/----ั-♀-ฝึก--นอ--่ต---ประเ-ศ ผ-- / ด----- ฝ------------------- ผ-♂ / ด-ฉ-น- ฝ-ก-า-อ-ู-ต-า-ป-ะ-ท- --------------------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ ฝึกงานอยู่ต่างประเทศ 0
p-̌m--i---hǎn-fe--k-n----à--------à---b-----t---t p--------------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---e-u---g-n-a---o-o-d-a-n---h-a---a-y- ---------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-fèuk-ngan-à-yôo-dhàng-bhrà-tâyt
Ово је мој шеф. น-่------หน-า-อ- -ม --ด--ัน น--------------- ผ- / ด---- น-่-ื-ห-ว-น-า-อ- ผ- / ด-ฉ-น --------------------------- นี่คือหัวหน้าของ ผม / ดิฉัน 0
n-̂--k-----̌a--------g---̌---i--c-a-n n------------------------------------ n-̂---e---u-a-n-̂---n---o-m-d-̀-c-a-n ------------------------------------- nêe-keu-hǔa-nâk-ong-pǒm-dì-chǎn
Имам драге колеге. ผม---ด--ั- มีเ-ื-อ-ร-วมง-----ดี ผ- / ด---- ม------------------- ผ- / ด-ฉ-น ม-เ-ื-อ-ร-ว-ง-น-ี-ด- ------------------------------- ผม / ดิฉัน มีเพื่อนร่วมงานที่ดี 0
po-----̀--hǎn-me----̂-a---û-m---a--t----dee p-------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---e---e-u-n-r-̂-m-n-a---e-e-d-e --------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-mee-pêuan-rûam-ngan-têe-dee
У подне увек идемо у кантину. เ-----า-ข-าว-ท-่ยงท----งอาหา---มอ เ-------------------------------- เ-า-ป-า-ข-า-เ-ี-ย-ท-่-ร-อ-ห-ร-ส-อ --------------------------------- เราไปทานข้าวเที่ยงที่โรงอาหารเสมอ 0
r----hai-tan---̂o--î-n--te-e-r----a---̌n-sa-y--aw r------------------------------------------------- r-o-b-a---a---a-o-t-̂-n---e-e-r-n-----a-n-s-̌---a- -------------------------------------------------- rao-bhai-tan-kâo-tîang-têe-rong-a-hǎn-sǎy-maw
Ја тражим радно место. ผ- - -ิฉ-- ก--ัง--งหา-าน ผ- / ด---- ก------------ ผ- / ด-ฉ-น ก-ล-ง-อ-ห-ง-น ------------------------ ผม / ดิฉัน กำลังมองหางาน 0
p-̌m--i--c-a---ga--l-ng--a----h------n p------------------------------------- p-̌---i---h-̌---a---a-g-m-w-g-h-̌-n-a- -------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-gam-lang-mawng-hǎ-ngan
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ผ--/ -ิ-ัน-----ง--มา--ึ่---แ--ว ผ- / ด---- ว------------------- ผ- / ด-ฉ-น ว-า-ง-น-า-น-่-ป-แ-้- ------------------------------- ผม / ดิฉัน ว่างงานมาหนึ่งปีแล้ว 0
pǒ---ì-c-ǎn-wâ----gan-m-----u-g------lǽo p-------------------------------------------- p-̌---i---h-̌---a-n---g-n-m---e-u-g-b-e---æ-o --------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-wâng-ngan-ma-nèung-bhee-lǽo
У овој земљи има превише незапослених. ท-่ป---ทศ---มีคน----ง---ำ-----ก ท------------------------------ ท-่-ร-เ-ศ-ี-ม-ค-ว-า-ง-น-ำ-ว-ม-ก ------------------------------- ที่ประเทศนี้มีคนว่างงานจำนวนมาก 0
t-̂----a---a-y--ne-e--e--kon-w---g-ng-----m--u-n-ma-k t---------------------------------------------------- t-̂-p-r-́-t-̂-t-n-́---e---o---a-n---g-n-j-m-n-a---a-k ----------------------------------------------------- têep-rá-tâyt-née-mee-kon-wâng-ngan-jam-nuan-mâk

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?