Рјечник

sr Радити   »   uk Робота

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [п’ятдесят п’ять]

55 [pʺyatdesyat pʺyatʹ]

Робота

[Robota]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Шта сте по занимању? Х-- Ви-за-про--сіє-? Х-- В- з- п--------- Х-о В- з- п-о-е-і-ю- -------------------- Хто Ви за професією? 0
Kht- ----- prof-s----u? K--- V- z- p----------- K-t- V- z- p-o-e-i-e-u- ----------------------- Khto Vy za profesiyeyu?
Мој муж је по занимању доктор. М-й ч-ло-ік –---к-р-за -р---сі-ю. М-- ч------ – л---- з- п--------- М-й ч-л-в-к – л-к-р з- п-о-е-і-ю- --------------------------------- Мій чоловік – лікар за професією. 0
Mi-- ---lo-ik-- --k---za profe----y-. M--- c------- – l---- z- p----------- M-y- c-o-o-i- – l-k-r z- p-o-e-i-e-u- ------------------------------------- Miy̆ cholovik – likar za profesiyeyu.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Я-пра-юю м---е----ю-на пі- -та-к-. Я п----- м--------- н- п-- с------ Я п-а-ю- м-д-е-т-о- н- п-в с-а-к-. ---------------------------------- Я працюю медсестрою на пів ставки. 0
Y--pra--yu----ed------yu--- --v -ta---. Y- p-------- m---------- n- p-- s------ Y- p-a-s-u-u m-d-e-t-o-u n- p-v s-a-k-. --------------------------------------- YA pratsyuyu medsestroyu na piv stavky.
Ускоро ћемо добити пензију. Скоро--и--у-ем- отри--вати -е-с-ю. С---- м- б----- о--------- п------ С-о-о м- б-д-м- о-р-м-в-т- п-н-і-. ---------------------------------- Скоро ми будемо отримувати пенсію. 0
S-o-o----b-de-- --rym-v--y pe--iy-. S---- m- b----- o--------- p------- S-o-o m- b-d-m- o-r-m-v-t- p-n-i-u- ----------------------------------- Skoro my budemo otrymuvaty pensiyu.
Али су порези високи. А-е -о----и-високі. А-- п------ в------ А-е п-д-т-и в-с-к-. ------------------- Але податки високі. 0
A---poda--y-vysoki. A-- p------ v------ A-e p-d-t-y v-s-k-. ------------------- Ale podatky vysoki.
И здравствено осигурање је високо. І---дс-р-х-в-ння----оге. І м------------- д------ І м-д-т-а-у-а-н- д-р-г-. ------------------------ І медстрахування дороге. 0
I meds-rak-uv---y- -or-h-. I m--------------- d------ I m-d-t-a-h-v-n-y- d-r-h-. -------------------------- I medstrakhuvannya dorohe.
Шта желиш једном постати? К---т--хо--ш-к-лись ст-т-? К-- т- х---- к----- с----- К-м т- х-ч-ш к-л-с- с-а-и- -------------------------- Ким ти хочеш колись стати? 0
K-- ----h--h--- k-l-sʹ-s-a-y? K-- t- k------- k----- s----- K-m t- k-o-h-s- k-l-s- s-a-y- ----------------------------- Kym ty khochesh kolysʹ staty?
Ја желим постати инжењер. Я хот-в--и с-а-и інж-нер--. Я х---- б- с---- і--------- Я х-т-в б- с-а-и і-ж-н-р-м- --------------------------- Я хотів би стати інженером. 0
YA -ho----b--staty-in----e-o-. Y- k----- b- s---- i---------- Y- k-o-i- b- s-a-y i-z-e-e-o-. ------------------------------ YA khotiv by staty inzhenerom.
Желим да студирам на универзитету. Я-хочу -----т--я------ве---теті. Я х--- н-------- в у------------ Я х-ч- н-в-а-и-я в у-і-е-с-т-т-. -------------------------------- Я хочу навчатися в університеті. 0
Y- -h-chu nav-h-tysya v----v-rsy--ti. Y- k----- n---------- v u------------ Y- k-o-h- n-v-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. ------------------------------------- YA khochu navchatysya v universyteti.
Ја сам приправник. Я п-----к-н-. Я п---------- Я п-а-т-к-н-. ------------- Я практикант. 0
YA prakt---n-. Y- p---------- Y- p-a-t-k-n-. -------------- YA praktykant.
Ја не зарађујем много. Я -----ля- -е-а---о. Я з------- н-------- Я з-р-б-я- н-б-г-т-. -------------------- Я заробляю небагато. 0
YA-zaro-l-------baha--. Y- z--------- n-------- Y- z-r-b-y-y- n-b-h-t-. ----------------------- YA zaroblyayu nebahato.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Я--рох-д----ра-ти-у з- ----оно-. Я п------- п------- з- к-------- Я п-о-о-ж- п-а-т-к- з- к-р-о-о-. -------------------------------- Я проходжу практику за кордоном. 0
YA-pr-k---z-u-p-a--yku z- ko-don-m. Y- p--------- p------- z- k-------- Y- p-o-h-d-h- p-a-t-k- z- k-r-o-o-. ----------------------------------- YA prokhodzhu praktyku za kordonom.
Ово је мој шеф. Це---й---р-в-и-. Ц- м-- к-------- Ц- м-й к-р-в-и-. ---------------- Це мій керівник. 0
T-e-miy̆ keri----. T-- m--- k-------- T-e m-y- k-r-v-y-. ------------------ Tse miy̆ kerivnyk.
Имам драге колеге. Я --ю -юб-я--их ко-ег. Я м-- л-------- к----- Я м-ю л-б-я-н-х к-л-г- ---------------------- Я маю люб’язних колег. 0
Y- ma-u-lyu-ʺya----h-k--eh. Y- m--- l----------- k----- Y- m-y- l-u-ʺ-a-n-k- k-l-h- --------------------------- YA mayu lyubʺyaznykh koleh.
У подне увек идемо у кантину. На обід-------ж----о-----до -да-ь-і. Н- о--- м- з----- х----- д- ї------- Н- о-і- м- з-в-д- х-д-м- д- ї-а-ь-і- ------------------------------------ На обід ми завжди ходимо до їдальні. 0
N- --id -y ---z--- -h--ymo-do -̈-a-ʹ--. N- o--- m- z------ k------ d- i-------- N- o-i- m- z-v-h-y k-o-y-o d- i-d-l-n-. --------------------------------------- Na obid my zavzhdy khodymo do ïdalʹni.
Ја тражим радно место. Я шук-- р-бо-у. Я ш---- р------ Я ш-к-ю р-б-т-. --------------- Я шукаю роботу. 0
Y--s------ -obo-u. Y- s------ r------ Y- s-u-a-u r-b-t-. ------------------ YA shukayu robotu.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Я вже рі------обі---й /-безр-біт-а. Я в-- р-- б---------- / б---------- Я в-е р-к б-з-о-і-н-й / б-з-о-і-н-. ----------------------------------- Я вже рік безробітний / безробітна. 0
Y- vzh- --k ----obitny-̆ / -ezr---t--. Y- v--- r-- b----------- / b---------- Y- v-h- r-k b-z-o-i-n-y- / b-z-o-i-n-. -------------------------------------- YA vzhe rik bezrobitnyy̆ / bezrobitna.
У овој земљи има превише незапослених. У--ій -----і - ---а--т- бе--обі----. У ц-- к----- є з------- б----------- У ц-й к-а-н- є з-б-г-т- б-з-о-і-н-х- ------------------------------------ У цій країні є забагато безробітних. 0
U----y--k--i--i y---a-a-a------robi-ny-h. U t---- k------ y- z------- b------------ U t-i-̆ k-a-̈-i y- z-b-h-t- b-z-o-i-n-k-. ----------------------------------------- U tsiy̆ kraïni ye zabahato bezrobitnykh.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?