Рјечник

sr Радити   »   zh 工作

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55[五十五]

55 [Wǔshíwǔ]

工作

[gōngzuò]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Шта сте по занимању? 您-是-做--么 -作 的 ? 您 是 做 什- 工- 的 ? 您 是 做 什- 工- 的 ? --------------- 您 是 做 什么 工作 的 ? 0
ní- sh----ò s---me gō--zu--d-? n-- s-- z-- s----- g------ d-- n-n s-ì z-ò s-é-m- g-n-z-ò d-? ------------------------------ nín shì zuò shénme gōngzuò de?
Мој муж је по занимању доктор. 我- 先生----生 。 我- 先- 是 医- 。 我- 先- 是 医- 。 ------------ 我的 先生 是 医生 。 0
W---- x-ā---ēn- shì -īshēn-. W- d- x-------- s-- y------- W- d- x-ā-s-ē-g s-ì y-s-ē-g- ---------------------------- Wǒ de xiānshēng shì yīshēng.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. 我 --做-天-的 护- 。 我 是 做---- 护- 。 我 是 做-天-的 护- 。 -------------- 我 是 做半天班的 护士 。 0
W----ì-z-ò ---tiā- bān-de---sh-. W- s-- z-- b------ b-- d- h----- W- s-ì z-ò b-n-i-n b-n d- h-s-ì- -------------------------------- Wǒ shì zuò bàntiān bān de hùshì.
Ускоро ћемо добити пензију. 不- ---就- - -休金 --。 不- 我- 就- 拿 退-- 了 。 不- 我- 就- 拿 退-金 了 。 ------------------ 不久 我们 就要 拿 退休金 了 。 0
B---ǔ--ǒm-- ----yào n- tuìx-ū jī--e. B---- w---- j-- y-- n- t----- j----- B-j-ǔ w-m-n j-ù y-o n- t-ì-i- j-n-e- ------------------------------------ Bùjiǔ wǒmen jiù yào ná tuìxiū jīnle.
Али су порези високи. 但 ---很-高 。 但 纳- 很 高 。 但 纳- 很 高 。 ---------- 但 纳税 很 高 。 0
D---nàs-uì-h-n g-o. D-- n----- h-- g--- D-n n-s-u- h-n g-o- ------------------- Dàn nàshuì hěn gāo.
И здравствено осигурање је високо. 医--- 很-贵-。 医--- 很 贵 。 医-保- 很 贵 。 ---------- 医疗保险 很 贵 。 0
Y-------ǎox-ǎn ------ì. Y----- b------ h-- g--- Y-l-á- b-o-i-n h-n g-ì- ----------------------- Yīliáo bǎoxiǎn hěn guì.
Шта желиш једном постати? 你-将来-想 从事 什么---) ? 你 将- 想 从- 什----- ? 你 将- 想 从- 什-(-业- ? ------------------ 你 将来 想 从事 什么(职业) ? 0
Nǐ-----gl------n---ó-gsh---h-nme-(--íy-)? N- j------- x---- c------ s----- (------- N- j-ā-g-á- x-ǎ-g c-n-s-ì s-é-m- (-h-y-)- ----------------------------------------- Nǐ jiānglái xiǎng cóngshì shénme (zhíyè)?
Ја желим постати инжењер. 我 想-当---- 。 我 想 当 工-- 。 我 想 当 工-师 。 ----------- 我 想 当 工程师 。 0
W- -iǎn---ā-- -ōngchén-s--. W- x---- d--- g------------ W- x-ǎ-g d-n- g-n-c-é-g-h-. --------------------------- Wǒ xiǎng dāng gōngchéngshī.
Желим да студирам на универзитету. 我-要-读 大- 。 我 要 读 大- 。 我 要 读 大- 。 ---------- 我 要 读 大学 。 0
Wǒ yà--d----x--. W- y-- d- d----- W- y-o d- d-x-é- ---------------- Wǒ yào dú dàxué.
Ја сам приправник. 我-是---生 。 我 是 实-- 。 我 是 实-生 。 --------- 我 是 实习生 。 0
Wǒ -h----íxí shē--. W- s-- s---- s----- W- s-ì s-í-í s-ē-g- ------------------- Wǒ shì shíxí shēng.
Ја не зарађујем много. 我 挣--不--。 我 挣- 不- 。 我 挣- 不- 。 --------- 我 挣得 不多 。 0
Wǒ--h--- -é bù d-ō. W- z---- d- b- d--- W- z-ē-g d- b- d-ō- ------------------- Wǒ zhēng dé bù duō.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. 我 - ---实习 。 我 在 国- 实- 。 我 在 国- 实- 。 ----------- 我 在 国外 实习 。 0
W-------uówà- -h-xí. W- z-- g----- s----- W- z-i g-ó-à- s-í-í- -------------------- Wǒ zài guówài shíxí.
Ово је мој шеф. 这是----老--。 这- 我- 老- 。 这- 我- 老- 。 ---------- 这是 我的 老板 。 0
Z-è--hì -ǒ d--l-obǎ-. Z-- s-- w- d- l------ Z-è s-ì w- d- l-o-ǎ-. --------------------- Zhè shì wǒ de lǎobǎn.
Имам драге колеге. 我的---们-很友- 。 我- 同-- 很-- 。 我- 同-们 很-好 。 ------------ 我的 同事们 很友好 。 0
W--de-t--gs--men--ě- y---ǎo. W- d- t--------- h-- y------ W- d- t-n-s-ì-e- h-n y-u-ǎ-. ---------------------------- Wǒ de tóngshìmen hěn yǒuhǎo.
У подне увек идемо у кантину. 中---------起-去-食堂-。 中- 我- 总- 一- 去 食- 。 中- 我- 总- 一- 去 食- 。 ------------------ 中午 我们 总是 一起 去 食堂 。 0
Z--n--ǔ-wǒ--- zǒng-sh--y--ǐ -----í-áng. Z------ w---- z--- s-- y--- q- s------- Z-ō-g-ǔ w-m-n z-n- s-ì y-q- q- s-í-á-g- --------------------------------------- Zhōngwǔ wǒmen zǒng shì yīqǐ qù shítáng.
Ја тражим радно место. 我 在 找工作 。 我 在 找-- 。 我 在 找-作 。 --------- 我 在 找工作 。 0
Wǒ--ài zhǎo-gō---u-. W- z-- z--- g------- W- z-i z-ǎ- g-n-z-ò- -------------------- Wǒ zài zhǎo gōngzuò.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. 我--- -经 一年-了 。 我 失- 已- 一- 了 。 我 失- 已- 一- 了 。 -------------- 我 失业 已经 一年 了 。 0
Wǒ ---y--yǐ-----yī n--n--. W- s---- y----- y- n------ W- s-ī-è y-j-n- y- n-á-l-. -------------------------- Wǒ shīyè yǐjīng yī niánle.
У овој земљи има превише незапослених. 这个-国--- -多-失-者-。 这- 国- 有 太- 失-- 。 这- 国- 有 太- 失-者 。 ---------------- 这个 国家 有 太多 失业者 。 0
Zhè-- g----ā-yǒu --- duō-s---è--h-. Z---- g----- y-- t-- d-- s---- z--- Z-è-e g-ó-i- y-u t-i d-ō s-ī-è z-ě- ----------------------------------- Zhège guójiā yǒu tài duō shīyè zhě.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?