Рјечник

sr Осећаји   »   fr Les sentiments

56 [педесет и шест]

Осећаји

Осећаји

56 [cinquante-six]

Les sentiments

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Бити расположен. a-oir -n--e a---- e---- a-o-r e-v-e ----------- avoir envie 0
Расположени смо. N--s a---s --vi-. N--- a---- e----- N-u- a-o-s e-v-e- ----------------- Nous avons envie. 0
Нисмо расположени. N-----’a-o-- p-s----i-. N--- n------ p-- e----- N-u- n-a-o-s p-s e-v-e- ----------------------- Nous n’avons pas envie. 0
Плашити се. av--r p--r a---- p--- a-o-r p-u- ---------- avoir peur 0
Ја се плашим. J’-i -eur. J--- p---- J-a- p-u-. ---------- J’ai peur. 0
Ја се не плашим. Je n-a- p----eur. J- n--- p-- p---- J- n-a- p-s p-u-. ----------------- Je n’ai pas peur. 0
Имати времена avo-r--e--em-s a---- l- t---- a-o-r l- t-m-s -------------- avoir le temps 0
Он има времена. I- a--- --m--. I- a l- t----- I- a l- t-m-s- -------------- Il a le temps. 0
Он нема времена. Il-n---pa- l----mp-. I- n-- p-- l- t----- I- n-a p-s l- t-m-s- -------------------- Il n’a pas le temps. 0
Досађивати се s’en----r s-------- s-e-n-y-r --------- s’ennuyer 0
Она се досађује. Elle------u--. E--- s-------- E-l- s-e-n-i-. -------------- Elle s’ennuie. 0
Она се не досађује. E--e--e-s-e----e-p-s. E--- n- s------- p--- E-l- n- s-e-n-i- p-s- --------------------- Elle ne s’ennuie pas. 0
Бити гладан av-ir f-im a---- f--- a-o-r f-i- ---------- avoir faim 0
Јесте ли гладни? A-ez-vo----a-m-? A-------- f--- ? A-e---o-s f-i- ? ---------------- Avez-vous faim ? 0
Ви нисте гладни? N’--ez--ou--pa- f-i--? N---------- p-- f--- ? N-a-e---o-s p-s f-i- ? ---------------------- N’avez-vous pas faim ? 0
Бити жедан a-o----oif a---- s--- a-o-r s-i- ---------- avoir soif 0
Они су жедни. Ils------o--. I-- o-- s---- I-s o-t s-i-. ------------- Ils ont soif. 0
Они нису жедни. Ils-n--n- --- ---f. I-- n---- p-- s---- I-s n-o-t p-s s-i-. ------------------- Ils n’ont pas soif. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Тајни језици

Језицима другима саопштавамо шта мислимо и осећамо. Најважнија сврха језика је, дакле, разумевање. Али, људи понекад не желе да их свако разуме. Тада измишљају тајне језике. Тајни језици фасцинирају човечанство већ хиљадама година. Још је Јулије Цезар имао сопствени тајни језик. Он је слао шифриране поруке свуда по свом империјуму. Наравно да његови непријатељи нису били у стању да те поруке разумеју. Тајни језици су облик заштићене комуникације. Уз њихову помоћ се разликујемо од других људи. Њиме показујемо да спадамо у једну ексклузивну групу. Тајне језике користимо из бројних разлога. Љубавници су одвајкада писали шифроване поруке. Извесне професионалне групације такође имају сопствени тајни језик. Постоји језик мађионичара, лопова и пословних људи. Но тајни језици се понајвише употребљавају у политикчке сврхе. Тајне поруке су се употребљавале скоро у свим ратовима. Војне и обавештајне службе имају експерте за тајне језике. Криптологија је наука о дешифровању. Модерни кодови засновани су на компликованим математичким формулама. Њих је врло тешко дешифровати. Наш живот се не може замислити без шифрованих језика. Шифровани подаци се у данашње време користе у многим областима. Кредитне карте, имејлови - све функционише путем шифре. Тајни језици су посебно фасцинантни деци. Она уживају да са вршњацима размењују тајне поруке. Чак можемо рећи да су тајни језици корисни за дечји развој. Они унапређују креативност и осећај за језик.