Рјечник

sr Код доктора   »   et Arsti juures

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [viiskümmend seitse]

Arsti juures

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. M-l-o----g ---t------e-. M-- o- a-- a---- j------ M-l o- a-g a-s-i j-u-e-. ------------------------ Mul on aeg arsti juures. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. M--a---o--kella-k--neks. M- a-- o- k---- k------- M- a-g o- k-l-a k-m-e-s- ------------------------ Mu aeg on kella kümneks. 0
Како је Ваше име? K-i--s--n -ei--n-mi? K----- o- t--- n---- K-i-a- o- t-i- n-m-? -------------------- Kuidas on teie nimi? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Pal-n --tke o-te-o-s ---et. P---- v---- o------- i----- P-l-n v-t-e o-t-t-a- i-t-t- --------------------------- Palun võtke ootetoas istet. 0
Доктор долази одмах. A-st tul---ko--. A--- t---- k---- A-s- t-l-b k-h-. ---------------- Arst tuleb kohe. 0
Где сте осигурани? K-- t- k-nd-----t-d------? K-- t- k----------- o----- K-s t- k-n-l-s-a-u- o-e-e- -------------------------- Kus te kindlustatud olete? 0
Шта могу учинити за Вас? Mis--aa--ma -e-e h-aks -eha? M-- s--- m- t--- h---- t---- M-s s-a- m- t-i- h-a-s t-h-? ---------------------------- Mis saan ma teie heaks teha? 0
Имате ли болове? O- t-i---alud? O- t--- v----- O- t-i- v-l-d- -------------- On teil valud? 0
Где вас боли? K---t-i--v---ta-? K-- t--- v------- K-s t-i- v-l-t-b- ----------------- Kus teil valutab? 0
Ја имам увек болове у леђима. M-- o----de--l- s-lj--al--. M-- o- p------- s---------- M-l o- p-d-v-l- s-l-a-a-u-. --------------------------- Mul on pidevalt seljavalud. 0
Ја често имам главобољу. M-l----ti-t- ------u-. M-- o- t---- p-------- M-l o- t-h-i p-a-a-u-. ---------------------- Mul on tihti peavalud. 0
Ја понекад имам трбобољу. Mul on m-n-ko-d k---v--ud. M-- o- m------- k--------- M-l o- m-n-k-r- k-h-v-l-d- -------------------------- Mul on mõnikord kõhuvalud. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! Võ-k- palu- ü--keha-pa----s! V---- p---- ü------ p------- V-t-e p-l-n ü-a-e-a p-l-a-s- ---------------------------- Võtke palun ülakeha paljaks! 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Heit-e p-l-----odi--! H----- p---- v------- H-i-k- p-l-n v-o-i-e- --------------------- Heitke palun voodile! 0
Крвни притисак је у реду. V---rõ-- o- k--ra-. V------- o- k------ V-r-r-h- o- k-r-a-. ------------------- Vererõhk on korras. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. M- teen -e-le süst-. M- t--- t---- s----- M- t-e- t-i-e s-s-i- -------------------- Ma teen teile süsti. 0
Ја ћу Вам дати таблете. M- -n-an --ile-t-b--t-e. M- a---- t---- t-------- M- a-n-n t-i-e t-b-e-t-. ------------------------ Ma annan teile tablette. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. M- an-an t--l--a-t--gi---o-s-retse-ti. M- a---- t---- a------ j---- r-------- M- a-n-n t-i-e a-t-e-i j-o-s r-t-e-t-. -------------------------------------- Ma annan teile apteegi jaoks retsepti. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)