Рјечник

sr Код доктора   »   ro La medic

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [cincizeci şi şapte]

La medic

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. A----p-og------ -a -e--c. A- o p--------- l- m----- A- o p-o-r-m-r- l- m-d-c- ------------------------- Am o programare la medic. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. A--p--gram----la-o-a ---e. A- p--------- l- o-- z---- A- p-o-r-m-r- l- o-a z-c-. -------------------------- Am programare la ora zece. 0
Како је Ваше име? C-- -ă-n-m-ţi? C-- v- n------ C-m v- n-m-ţ-? -------------- Cum vă numiţi? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Vă r-- l-a-i l-c-în sa---d- aş--p-a-e. V- r-- l---- l-- î- s--- d- a--------- V- r-g l-a-i l-c î- s-l- d- a-t-p-a-e- -------------------------------------- Vă rog luaţi loc în sala de aşteptare. 0
Доктор долази одмах. Me--c-- --n- --ed--t. M------ v--- i------- M-d-c-l v-n- i-e-i-t- --------------------- Medicul vine imediat. 0
Где сте осигурани? U--- -ve-i -sig-r---? U--- a---- a--------- U-d- a-e-i a-i-u-a-e- --------------------- Unde aveţi asigurare? 0
Шта могу учинити за Вас? C--c- -- -o- a---a? C- c- v- p-- a----- C- c- v- p-t a-u-a- ------------------- Cu ce vă pot ajuta? 0
Имате ли болове? A-e---d-r-ri? A---- d------ A-e-i d-r-r-? ------------- Aveţi dureri? 0
Где вас боли? Unde vă d-a-e? U--- v- d----- U-d- v- d-a-e- -------------- Unde vă doare? 0
Ја имам увек болове у леђима. A--t-- -----l --r-ri--e s--te. A- t-- t----- d----- d- s----- A- t-t t-m-u- d-r-r- d- s-a-e- ------------------------------ Am tot timpul dureri de spate. 0
Ја често имам главобољу. Am ---s-- -u---i -- cap. A- a----- d----- d- c--- A- a-e-e- d-r-r- d- c-p- ------------------------ Am adesea dureri de cap. 0
Ја понекад имам трбобољу. Am-c-t--da-ă ---e----- -urtă. A- c-------- d----- d- b----- A- c-t-o-a-ă d-r-r- d- b-r-ă- ----------------------------- Am câteodată dureri de burtă. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! V--ro---ă--- -ez--ă--ţi la b-s-. V- r-- s- v- d--------- l- b---- V- r-g s- v- d-z-r-c-ţ- l- b-s-. -------------------------------- Vă rog să vă dezbrăcaţi la bust. 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Î----d-ţi--ă v--r----e---n---a. Î----------- v- r-- p- c------- Î-t-n-e-i-v- v- r-g p- c-n-p-a- ------------------------------- Întindeţi-vă vă rog pe canapea. 0
Крвни притисак је у реду. Ten---n-a e-te---nă. T-------- e--- b---- T-n-i-n-a e-t- b-n-. -------------------- Tensiunea este bună. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Vă fac-o-----cţ--. V- f-- o i-------- V- f-c o i-j-c-i-. ------------------ Vă fac o injecţie. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Vă--au------t-. V- d-- t------- V- d-u t-b-e-e- --------------- Vă dau tablete. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. Vă---esc----- --ţ--ă ---tru--a--a---. V- p------- o r----- p----- f-------- V- p-e-c-i- o r-ţ-t- p-n-r- f-r-a-i-. ------------------------------------- Vă prescriu o reţetă pentru farmacie. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)