Рјечник

sr Код доктора   »   sl Pri zdravniku

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [sedeminpetdeset]

Pri zdravniku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. N-r-č--(-)--em--r- -dr---i-u. N--------- s-- p-- z--------- N-r-č-n-a- s-m p-i z-r-v-i-u- ----------------------------- Naročen(a) sem pri zdravniku. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. Na-o-----)---- ----esetih. N--------- s-- o- d------- N-r-č-n-a- s-m o- d-s-t-h- -------------------------- Naročen(a) sem ob desetih. 0
Како је Ваше име? Ka-o -am--- -m-? K--- v-- j- i--- K-k- v-m j- i-e- ---------------- Kako vam je ime? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. P---im u----te ---- -a--l-i--. P----- u------ s- v č--------- P-o-i- u-e-i-e s- v č-k-l-i-o- ------------------------------ Prosim usedite se v čakalnico. 0
Доктор долази одмах. Z--avn-- -r-----ako-. Z------- p---- t----- Z-r-v-i- p-i-e t-k-j- --------------------- Zdravnik pride takoj. 0
Где сте осигурани? K-e -t----va----ni? K-- s-- z---------- K-e s-e z-v-r-v-n-? ------------------- Kje ste zavarovani? 0
Шта могу учинити за Вас? K-j -a--- -tor-- za--a-? K-- l---- s----- z- v--- K-j l-h-o s-o-i- z- v-s- ------------------------ Kaj lahko storim za vas? 0
Имате ли болове? V-s b-l-- --t--e---le--n-? V-- b---- Č----- b-------- V-s b-l-? Č-t-t- b-l-č-n-? -------------------------- Vas boli? Čutite bolečine? 0
Где вас боли? Kj- -a---o-i? K-- v-- b---- K-e v-s b-l-? ------------- Kje vas boli? 0
Ја имам увек болове у леђима. S--l-o-m---o-i h-be-. S----- m- b--- h----- S-a-n- m- b-l- h-b-t- --------------------- Stalno me boli hrbet. 0
Ја често имам главобољу. Pog--t--m- b--i--la-a. P------ m- b--- g----- P-g-s-o m- b-l- g-a-a- ---------------------- Pogosto me boli glava. 0
Ја понекад имам трбобољу. Vča-ih me-bo-i -re-u-. V----- m- b--- t------ V-a-i- m- b-l- t-e-u-. ---------------------- Včasih me boli trebuh. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! Pro-im-s---ite s---o p---! P----- s------ s- d- p---- P-o-i- s-e-i-e s- d- p-s-! -------------------------- Prosim slecite se do pasu! 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Ul-žit--------osim, -a---žalnik. U------ s-- p------ n- l-------- U-e-i-e s-, p-o-i-, n- l-ž-l-i-. -------------------------------- Uležite se, prosim, na ležalnik. 0
Крвни притисак је у реду. K---i -l---j--v --d-. K---- t--- j- v r---- K-v-i t-a- j- v r-d-. --------------------- Krvni tlak je v redu. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. D-l(-) --m-b---i-j-k-i--. D----- v-- b-- i--------- D-l-a- v-m b-m i-j-k-i-o- ------------------------- Dal(a) vam bom injekcijo. 0
Ја ћу Вам дати таблете. D-l(a----m--o---abl-te. D----- v-- b-- t------- D-l-a- v-m b-m t-b-e-e- ----------------------- Dal(a) vam bom tablete. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. D---a) ----b-m re-e----a-v l---rn-. D----- v-- b-- r----- z- v l------- D-l-a- v-m b-m r-c-p- z- v l-k-r-o- ----------------------------------- Dal(a) vam bom recept za v lekarno. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)