Рјечник

sr Делови тела   »   ar ‫أجزاء الجسم‬

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

‫58 [ثمانية وخمسون]‬

58 [thmanyat wakhamsuna]

‫أجزاء الجسم‬

[ajiza' aljasm]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Ја цртам мушкарца. ‫--ر-- ر-لاً-‬ ‫----- ر------ ‫-ـ-س- ر-ل-ً-‬ -------------- ‫أـرسم رجلاً.‬ 0
a---i- -j-a--. a----- r------ a-i-i- r-l-a-. -------------- arisim rjlaan.
Прво главу. ‫-ول---الرأ--‬ ‫----- ا------ ‫-و-ا- ا-ر-س-‬ -------------- ‫أولاً الرأس.‬ 0
a-la-- a-ra-sa. a----- a------- a-l-a- a-r-a-a- --------------- awlaan alraasa.
Мушкарац носи шешир. ‫ي--دي ا-ر---ق--ةً-‬ ‫----- ا---- ق------ ‫-ر-د- ا-ر-ل ق-ع-ً-‬ -------------------- ‫يرتدي الرجل قبعةً.‬ 0
y-a-ad--a-raju- q--ta-. y------ a------ q------ y-a-a-i a-r-j-l q-e-a-. ----------------------- yratadi alrajul qbetan.
Коса се не види. ‫-ا----ن---ي---لشع--‬ ‫-- ي--- ر--- ا------ ‫-ا ي-ك- ر-ي- ا-ش-ر-‬ --------------------- ‫لا يمكن رؤية الشعر.‬ 0
la--y----- ---at-a-s-a---. l-- y----- r---- a-------- l-a y-m-i- r-y-t a-s-a-r-. -------------------------- laa yumkin ruyat alshaera.
Уши се такође не виде. ‫-ل- يم-- أ--ا- ---ة ا-آذنين-‬ ‫--- ي--- أ---- ر--- ا-------- ‫-ل- ي-ك- أ-ض-ً ر-ي- ا-آ-ن-ن-‬ ------------------------------ ‫ولا يمكن أيضاً رؤية الآذنين.‬ 0
wla-y--kin-a---a- -uy-- al-d-a-ina. w-- y----- a----- r---- a---------- w-a y-m-i- a-d-a- r-y-t a-a-h-n-n-. ----------------------------------- wla yumkin aydaan ruyat aladhanina.
Леђа се такође не виде. ‫--- --ك--كذل- رؤ---ا-ظ-ر.‬ ‫--- ي--- ك--- ر--- ا------ ‫-ل- ي-ك- ك-ل- ر-ي- ا-ظ-ر-‬ --------------------------- ‫ولا يمكن كذلك رؤية الظهر.‬ 0
wl--yu--in-kdhl- -uy-t --z--r. w-- y----- k---- r---- a------ w-a y-m-i- k-h-k r-y-t a-z-h-. ------------------------------ wla yumkin kdhlk ruyat alzuhr.
Ја цртам очи и уста. ‫إن- أ-سم--ل-ي-ين-والف--‬ ‫--- أ--- ا------ و------ ‫-ن- أ-س- ا-ع-ن-ن و-ل-م-‬ ------------------------- ‫إني أرسم العينين والفم.‬ 0
'iini----si--a------y---alf--. '---- '----- a-------- w------ '-i-i '-r-i- a-e-y-a-n w-l-u-. ------------------------------ 'iini 'arsim aleaynayn walfum.
Мушкарац плеше и смеје се. ‫يرقص-ال--- ويضحك-‬ ‫---- ا---- و------ ‫-ر-ص ا-ر-ل و-ض-ك-‬ ------------------- ‫يرقص الرجل ويضحك.‬ 0
yr-q----l-aj-l w-ya-hak. y----- a------ w-------- y-a-i- a-r-j-l w-y-d-a-. ------------------------ yraqis alrajul wayadhak.
Мушкарац има дуг нос. ‫-ل-ج--أ-ف ---ل.‬ ‫----- أ-- ط----- ‫-ل-ج- أ-ف ط-ي-.- ----------------- ‫للرجل أنف طويل.‬ 0
l--r--il ---f-ta-----. l------- '--- t------- l-i-a-i- '-n- t-w-l-n- ---------------------- llirajil 'anf tawilan.
Он носи штап у рукама. ‫إن----م--ع-ا-في ---.‬ ‫--- ي--- ع-- ف- ي---- ‫-ن- ي-م- ع-ا ف- ي-ه-‬ ---------------------- ‫إنه يحمل عصا في يده.‬ 0
'---a- -ahmil-ea-an- f--ya--a. '----- y----- e----- f- y----- '-i-a- y-h-i- e-s-n- f- y-d-a- ------------------------------ 'iinah yahmil easana fi yadha.
Он такође носи шал око врата. ‫و--تد- -شا-ا- --ل عنق--‬ ‫------ و----- ح-- ع----- ‫-ي-ت-ي و-ا-ا- ح-ل ع-ق-.- ------------------------- ‫ويرتدي وشاحاً حول عنقه.‬ 0
wy--a-- w-ha-a-n-hawl---nqh-. w------ w------- h--- e------ w-r-a-i w-h-h-a- h-w- e-n-h-. ----------------------------- wyrtadi wshahaan hawl einqha.
Зима је и хладно је. ‫ا-فص----ل ال-تا---ا--ق----ر--‬ ‫----- ف-- ا----- و----- ب----- ‫-ل-ص- ف-ل ا-ش-ا- و-ل-ق- ب-ر-.- ------------------------------- ‫الفصل فصل الشتاء والطقس بارد.‬ 0
alfasl -a-- -l--i-a- walt--s-b----. a----- f--- a------- w------ b----- a-f-s- f-s- a-s-i-a- w-l-a-s b-r-a- ----------------------------------- alfasl fasl alshita' waltaqs barda.
Руке су снажне. ‫-لذر--ا- -و-ان.‬ ‫-------- ق------ ‫-ل-ر-ع-ن ق-ي-ن-‬ ----------------- ‫الذراعان قويان.‬ 0
a---ir---n --a---a. a--------- q------- a-d-i-a-a- q-a-a-a- ------------------- aldhiraean quayana.
Ноге су такође снажне. ‫و-لسا--ن أ---ً.‬ ‫-------- أ------ ‫-ا-س-ق-ن أ-ض-ً-‬ ----------------- ‫والساقان أيضاً.‬ 0
wals-q----y-a--. w------- a------ w-l-a-a- a-d-a-. ---------------- walsaqan aydaan.
Мушкарац је од снега. ‫----- ----- -- -ل-لج.‬ ‫----- م---- م- ا------ ‫-ل-ج- م-ن-ع م- ا-ث-ج-‬ ----------------------- ‫الرجل مصنوع من الثلج.‬ 0
alr--u---asn--e mi--a--hu-j. a------ m------ m-- a------- a-r-j-l m-s-a-e m-n a-t-u-j- ---------------------------- alrujul masnawe min althulj.
Он не носи панталоне и мантил. ‫إن- -ا---تدي-سر-ا-ا--و---معط-اً.‬ ‫--- ل- ي---- س------ و-- م------- ‫-ن- ل- ي-ت-ي س-و-ل-ً و-ا م-ط-ا-.- ---------------------------------- ‫إنه لا يرتدي سروالاً ولا معطفاً.‬ 0
'ii--h la-yart--i sr--la-n wa-a-m-t---n. '----- l- y------ s------- w--- m------- '-i-a- l- y-r-a-i s-w-l-a- w-l- m-t-a-n- ---------------------------------------- 'iinah la yartadi srwalaan wala metfaan.
Али мушкарац се не смрзава. ‫-ال--- -ا -شعر--ال---.‬ ‫------ ل- ي--- ب------- ‫-ا-ر-ل ل- ي-ع- ب-ل-ر-.- ------------------------ ‫والرجل لا يشعر بالبرد.‬ 0
w--r-j---- ------r bia--a-d-. w------ l- y------ b--------- w-l-a-l l- y-s-e-r b-a-b-r-a- ----------------------------- walrajl la yasheur bialbarda.
Он је Снешко Белић. ‫--ه --ل----لج.‬ ‫--- ر-- ا------ ‫-ن- ر-ل ا-ث-ج-‬ ---------------- ‫إنه رجل الثلج.‬ 0
'ii--- r-j-l-al--u-ja. '----- r---- a-------- '-i-a- r-j-l a-t-u-j-. ---------------------- 'iinah rajul althulja.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.