Рјечник

sr У банци   »   bg В банката

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [шейсет]

60 [sheyset]

В банката

[V bankata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Бих-искал /-и-к--- -а-си о--о-я--ме-к-. Б-- и---- / и----- д- с- о----- с------ Б-х и-к-л / и-к-л- д- с- о-в-р- с-е-к-. --------------------------------------- Бих искал / искала да си отворя сметка. 0
Bik----kal / -skala -a s--o-vo-y- ----k-. B--- i---- / i----- d- s- o------ s------ B-k- i-k-l / i-k-l- d- s- o-v-r-a s-e-k-. ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala da si otvorya smetka.
Овде је мој пасош. Ет----спо-та м-. Е-- п------- м-- Е-о п-с-о-т- м-. ---------------- Ето паспорта ми. 0
Et--p--por-a---. E-- p------- m-- E-o p-s-o-t- m-. ---------------- Eto pasporta mi.
А овде је моја адреса. Това-е--д---ът ми. Т--- е а------ м-- Т-в- е а-р-с-т м-. ------------------ Това е адресът ми. 0
T-va----ad----t-mi. T--- y- a------ m-- T-v- y- a-r-s-t m-. ------------------- Tova ye adresyt mi.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Бих-----л-/-ис-ал--да-вн-с- -а-и--- -мет-а-а---. Б-- и---- / и----- д- в---- п--- п- с------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- в-е-а п-р- п- с-е-к-т- с-. ------------------------------------------------ Бих искал / искала да внеса пари по сметката си. 0
B-kh-i--al - is-a-a ---v-es- pa----o smetk--a si. B--- i---- / i----- d- v---- p--- p- s------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- v-e-a p-r- p- s-e-k-t- s-. ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da vnesa pari po smetkata si.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Бих-иск---/ -ска-а--а изтег-- -а-и -т--м-т-а-а-с-. Б-- и---- / и----- д- и------ п--- о- с------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- и-т-г-я п-р- о- с-е-к-т- с-. -------------------------------------------------- Бих искал / искала да изтегля пари от сметката си. 0
B--h i-k-l------ala--a iz--g----p----o- s--t---a-s-. B--- i---- / i----- d- i------- p--- o- s------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- i-t-g-y- p-r- o- s-e-k-t- s-. ---------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da izteglya pari ot smetkata si.
Ја желим узети изводе са рачуна. Б---иска--- -с---а да-вз----и-в--ч----т- от см-т----. Б-- и---- / и----- д- в---- и----------- о- с-------- Б-х и-к-л / и-к-л- д- в-е-а и-в-е-е-и-т- о- с-е-к-т-. ----------------------------------------------------- Бих искал / искала да взема извлеченията от сметката. 0
B-k- is--- - --ka-- da------ -z-l-che--yat- ot--m-t---a. B--- i---- / i----- d- v---- i------------- o- s-------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- v-e-a i-v-e-h-n-y-t- o- s-e-k-t-. -------------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da vzema izvlecheniyata ot smetkata.
Ја желим уновчити путнички чек. Бих-иска- /---кала д- --р---я е------тни-е-к- -ек. Б-- и---- / и----- д- о------ е--- п--------- ч--- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-р-б-я е-и- п-т-и-е-к- ч-к- -------------------------------------------------- Бих искал / искала да осребря един пътнически чек. 0
B-kh-i---- /---kal- d--o--------ye-i--py-n--hes-i ch-k. B--- i---- / i----- d- o------- y---- p---------- c---- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-r-b-y- y-d-n p-t-i-h-s-i c-e-. ------------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da osrebrya yedin pytnicheski chek.
Колики су трошкови? Ка-в--са-такс--е? К---- с- т------- К-к-и с- т-к-и-е- ----------------- Какви са таксите? 0
Kakv- -a --k-ite? K---- s- t------- K-k-i s- t-k-i-e- ----------------- Kakvi sa taksite?
Где морам потписати? Къ-е д- с----д-иш-? К--- д- с- п------- К-д- д- с- п-д-и-а- ------------------- Къде да се подпиша? 0
K-de--a s- p-dp----? K--- d- s- p-------- K-d- d- s- p-d-i-h-? -------------------- Kyde da se podpisha?
Ја очекујем дознаку из Немачке. Оч------прев-д от --рм-н--. О------ п----- о- Г-------- О-а-в-м п-е-о- о- Г-р-а-и-. --------------------------- Очаквам превод от Германия. 0
O-hak-a----e--- -- Ge-m-n--a. O------- p----- o- G--------- O-h-k-a- p-e-o- o- G-r-a-i-a- ----------------------------- Ochakvam prevod ot Germaniya.
Овде је мој број рачуна. Това-е-но------а мет---а-м-. Т--- е н----- н- м------ м-- Т-в- е н-м-р- н- м-т-а-а м-. ---------------------------- Това е номера на метката ми. 0
To-- -- no--r--na -e--ata---. T--- y- n----- n- m------ m-- T-v- y- n-m-r- n- m-t-a-a m-. ----------------------------- Tova ye nomera na metkata mi.
Да ли је новац стигао? Па-ит- пр--тиг---а-ли? П----- п---------- л-- П-р-т- п-и-т-г-а-а л-? ---------------------- Парите пристигнаха ли? 0
Pa---- ---st--nak-a --? P----- p----------- l-- P-r-t- p-i-t-g-a-h- l-? ----------------------- Parite pristignakha li?
Ја желим заменити тај новац. Б-х и-кал-/-и---л--д- ---е-я--------р-. Б-- и---- / и----- д- о----- т--- п---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-м-н- т-з- п-р-. --------------------------------------- Бих искал / искала да обменя тези пари. 0
Bi-h i--al----sk----d---b---y- -e-i -ari. B--- i---- / i----- d- o------ t--- p---- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-m-n-a t-z- p-r-. ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala da obmenya tezi pari.
Ја требам америчке доларе. Т-яб-а--ми -а-ск------р-. Т------ м- щ----- д------ Т-я-в-т м- щ-т-к- д-л-р-. ------------------------- Трябват ми щатски долари. 0
Tr-a-vat--- --c-a-s-i d-lar-. T------- m- s-------- d------ T-y-b-a- m- s-c-a-s-i d-l-r-. ----------------------------- Tryabvat mi shchatski dolari.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. М-ля, д---е ми -р---- б-----т-. М---- д---- м- д----- б-------- М-л-, д-й-е м- д-е-н- б-н-н-т-. ------------------------------- Моля, дайте ми дребни банкноти. 0
Mo--a- d-yt---- dre--i ban--ot-. M----- d---- m- d----- b-------- M-l-a- d-y-e m- d-e-n- b-n-n-t-. -------------------------------- Molya, dayte mi drebni banknoti.
Има ли овде банкомат? Т-- -ма-ли -анкомат? Т-- и-- л- б-------- Т-к и-а л- б-н-о-а-? -------------------- Тук има ли банкомат? 0
T-k i-a li -anko---? T-- i-- l- b-------- T-k i-a l- b-n-o-a-? -------------------- Tuk ima li bankomat?
Колико новца се може подигнути? Каква су-а м--е--а-с--т-гли? К---- с--- м--- д- с- т----- К-к-а с-м- м-ж- д- с- т-г-и- ---------------------------- Каква сума може да се тегли? 0
K--va---ma--oz---da--e----l-? K---- s--- m---- d- s- t----- K-k-a s-m- m-z-e d- s- t-g-i- ----------------------------- Kakva suma mozhe da se tegli?
Које кредитне картице се могу користити? К-я -р-д-т-- к--т- мо-е-да-се--зп-лз--? К-- к------- к---- м--- д- с- и-------- К-я к-е-и-н- к-р-а м-ж- д- с- и-п-л-в-? --------------------------------------- Коя кредитна карта може да се използва? 0
Koya k--dit-a-k---- moz----a -- -zp-lz--? K--- k------- k---- m---- d- s- i-------- K-y- k-e-i-n- k-r-a m-z-e d- s- i-p-l-v-? ----------------------------------------- Koya kreditna karta mozhe da se izpolzva?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.