Рјечник

sr У банци   »   fi Pankissa

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [kuusikymmentä]

Pankissa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ја желим отворити рачун. Ha--a- avat-----in. H----- a---- t----- H-l-a- a-a-a t-l-n- ------------------- Haluan avata tilin. 0
Овде је мој пасош. T-ss--o--pas-ini. T---- o- p------- T-s-ä o- p-s-i-i- ----------------- Tässä on passini. 0
А овде је моја адреса. Ja--äss-----oso--t-e-i. J- t---- o- o---------- J- t-s-ä o- o-o-t-e-n-. ----------------------- Ja tässä on osoitteeni. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. H--u-- -a-le--a- r-haa ti-i-len-. H----- t-------- r---- t--------- H-l-a- t-l-e-t-a r-h-a t-l-l-e-i- --------------------------------- Haluan tallettaa rahaa tililleni. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Haluan-n--------------l-l-äni. H----- n----- r---- t--------- H-l-a- n-s-a- r-h-a t-l-l-ä-i- ------------------------------ Haluan nostaa rahaa tililtäni. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Hal-a- -ake---i--ott--n-. H----- h---- t----------- H-l-a- h-k-a t-l-o-t-e-i- ------------------------- Haluan hakea tiliotteeni. 0
Ја желим уновчити путнички чек. H-l--- --n--taa----ka-----. H----- l------- m---------- H-l-a- l-n-s-a- m-t-a-e-i-. --------------------------- Haluan lunastaa matkasekin. 0
Колики су трошкови? Ku---- ko-k--t ov-------ut? K----- k------ o--- m------ K-i-k- k-r-e-t o-a- m-k-u-? --------------------------- Kuinka korkeat ovat maksut? 0
Где морам потписати? M-hi- -i-u--pitää-al----rj-i-taa? M---- m---- p---- a-------------- M-h-n m-n-n p-t-ä a-l-k-r-o-t-a-? --------------------------------- Mihin minun pitää allekirjoittaa? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Minä o-otan--a-k--sii-toa-Saksas--. M--- o----- p------------ S-------- M-n- o-o-a- p-n-k-s-i-t-a S-k-a-t-. ----------------------------------- Minä odotan pankkisiirtoa Saksasta. 0
Овде је мој број рачуна. Tä-sä--- t----u--ro-i. T---- o- t------------ T-s-ä o- t-l-n-m-r-n-. ---------------------- Tässä on tilinumeroni. 0
Да ли је новац стигао? Ova-k------t s-ap-----? O----- r---- s--------- O-a-k- r-h-t s-a-u-e-t- ----------------------- Ovatko rahat saapuneet? 0
Ја желим заменити тај новац. Min--t-h--i--- -ai-----nä-- ra-at. M--- t-------- v------ n--- r----- M-n- t-h-o-s-n v-i-t-a n-m- r-h-t- ---------------------------------- Minä tahtoisin vaihtaa nämä rahat. 0
Ја требам америчке доларе. M--ä --r-itse- -S--oll---it-. M--- t-------- U------------- M-n- t-r-i-s-n U---o-l-r-i-a- ----------------------------- Minä tarvitsen US-dollareita. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. A-t--si--ek-----u-l- -i-----s-te--i--? A----------- m------ p----- s--------- A-t-i-i-t-k- m-n-l-e p-e-i- s-t-l-i-ä- -------------------------------------- Antaisitteko minulle pieniä seteleitä? 0
Има ли овде банкомат? Onko -ä--l----nk--au---a-tt--? O--- t----- p----------------- O-k- t-ä-l- p-n-k-a-t-m-a-t-a- ------------------------------ Onko täällä pankkiautomaattia? 0
Колико новца се може подигнути? Kuink----lj-n ---a--v-- n-s--a? K----- p----- r---- v-- n------ K-i-k- p-l-o- r-h-a v-i n-s-a-? ------------------------------- Kuinka paljon rahaa voi nostaa? 0
Које кредитне картице се могу користити? Mitä----t--k-rt--ja --äll- --i -----ää? M--- l------------- t----- v-- k------- M-t- l-o-t-k-r-t-j- t-ä-l- v-i k-y-t-ä- --------------------------------------- Mitä luottokortteja täällä voi käyttää? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.