Рјечник

sr У банци   »   hu A bankban

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [hatvan]

A bankban

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ја желим отворити рачун. S----tné- -g------s-á-lát-----n-. S-------- e-- b---------- n------ S-e-e-n-k e-y b-n-s-á-l-t n-i-n-. --------------------------------- Szeretnék egy bankszámlát nyitni. 0
Овде је мој пасош. It---an-az---l-velem. I-- v-- a- ú--------- I-t v-n a- ú-l-v-l-m- --------------------- Itt van az útlevelem. 0
А овде је моја адреса. É- i-t---- a cím-m. É- i-- v-- a c----- É- i-t v-n a c-m-m- ------------------- És itt van a címem. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. S-e--t-é- b-fiz--ni p--zt-a------zá-l-m-a. S-------- b-------- p---- a b------------- S-e-e-n-k b-f-z-t-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-a- ------------------------------------------ Szeretnék befizetni pénzt a bankszámlámra. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. S--r-tnék ---en-i ----t-a-ba----á-lá-r-l. S-------- k------ p---- a b-------------- S-e-e-n-k k-v-n-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-ó-. ----------------------------------------- Szeretnék kivenni pénzt a bankszámlámról. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. S---etném a-sz-------on-tot m-g-a-n-. S-------- a s-------------- m-------- S-e-e-n-m a s-á-l-k-v-n-t-t m-g-a-n-. ------------------------------------- Szeretném a számlakivonatot megkapni. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Szere---k---y--ti-s--k-- b-vál-an-. S-------- e-- u--------- b--------- S-e-e-n-k e-y u-i-s-k-e- b-v-l-a-i- ----------------------------------- Szeretnék egy uticsekket beváltani. 0
Колики су трошкови? Me--y- a --zelé-i-dí-? M----- a k------- d--- M-n-y- a k-z-l-s- d-j- ---------------------- Mennyi a kezelési díj? 0
Где морам потписати? H-l----l -láí--o-? H-- k--- a-------- H-l k-l- a-á-r-o-? ------------------ Hol kell aláírnom? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Vá--- e-- ---t-l--- ----t-rszágb--. V---- e-- á-------- N-------------- V-r-k e-y á-u-a-á-t N-m-t-r-z-g-ó-. ----------------------------------- Várok egy átutalást Németországból. 0
Овде је мој број рачуна. I-- -an a sz-ml-s-á-o-. I-- v-- a s------------ I-t v-n a s-á-l-s-á-o-. ----------------------- Itt van a számlaszámom. 0
Да ли је новац стигао? Me--rkezet--- pén-? M---------- a p---- M-g-r-e-e-t a p-n-? ------------------- Megérkezett a pénz? 0
Ја желим заменити тај новац. Be --e-e-----v-----i -zt---pé-z-. B- s-------- v------ e-- a p----- B- s-e-e-n-m v-l-a-i e-t a p-n-t- --------------------------------- Be szeretném váltani ezt a pénzt. 0
Ја требам америчке доларе. A-e----i -ol-á-ra --- --üks----. A------- d------- v-- s--------- A-e-i-a- d-l-á-r- v-n s-ü-s-g-m- -------------------------------- Amerikai dollárra van szükségem. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. K-rem--d-o--------kis--m--t- b---je-yek-t. K---- a---- n---- k--------- b------------ K-r-m a-j-n n-k-m k-s-í-l-t- b-n-j-g-e-e-. ------------------------------------------ Kérem adjon nekem kiscímletű bankjegyeket. 0
Има ли овде банкомат? V---------y ---z-i-----------a? V-- i-- e-- p-------- a-------- V-n i-t e-y p-n-k-a-ó a-t-m-t-? ------------------------------- Van itt egy pénzkiadó automata? 0
Колико новца се може подигнути? M-nn----é-zt--e-e- fe---nni? M----- p---- l---- f-------- M-n-y- p-n-t l-h-t f-l-e-n-? ---------------------------- Mennyi pénzt lehet felvenni? 0
Које кредитне картице се могу користити? M-lyi- hite-k-r-yát l---t--a-zná--i? M----- h----------- l---- h--------- M-l-i- h-t-l-á-t-á- l-h-t h-s-n-l-i- ------------------------------------ Melyik hitelkártyát lehet használni? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.