Рјечник

sr Редни бројеви   »   de Ordinalzahlen

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [einundsechzig]

Ordinalzahlen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Први месец је јануар. D---ers-e Mon---ist-der-J---ar. D-- e---- M---- i-- d-- J------ D-r e-s-e M-n-t i-t d-r J-n-a-. ------------------------------- Der erste Monat ist der Januar. 0
Други месец је фебруар. D-r z------M-n-- ist-d----e-r-ar. D-- z----- M---- i-- d-- F------- D-r z-e-t- M-n-t i-t d-r F-b-u-r- --------------------------------- Der zweite Monat ist der Februar. 0
Трећи месец је март. D-r-dr-tte--o--t--st---- Mä-z. D-- d----- M---- i-- d-- M---- D-r d-i-t- M-n-t i-t d-r M-r-. ------------------------------ Der dritte Monat ist der März. 0
Четврти месец је април. De---ie--e--ona- -s- -e- A-r--. D-- v----- M---- i-- d-- A----- D-r v-e-t- M-n-t i-t d-r A-r-l- ------------------------------- Der vierte Monat ist der April. 0
Пети месец је мај. Der---nf---Mon---i-t -e-----. D-- f----- M---- i-- d-- M--- D-r f-n-t- M-n-t i-t d-r M-i- ----------------------------- Der fünfte Monat ist der Mai. 0
Шести месец је јуни. Der --chst----n-- is- der--uni. D-- s------ M---- i-- d-- J---- D-r s-c-s-e M-n-t i-t d-r J-n-. ------------------------------- Der sechste Monat ist der Juni. 0
Шест месеци је пола године. Sech----na-----nd e----a-----Ja-r. S---- M----- s--- e-- h----- J---- S-c-s M-n-t- s-n- e-n h-l-e- J-h-. ---------------------------------- Sechs Monate sind ein halbes Jahr. 0
Јануар, фебруар, март, J-nua-- -eb-uar--M--z, J------ F------- M---- J-n-a-, F-b-u-r- M-r-, ---------------------- Januar, Februar, März, 0
април, мај и јун. A--i----ai --d ---i. A----- M-- u-- J---- A-r-l- M-i u-d J-n-. -------------------- April, Mai und Juni. 0
Седми месец је јул. Der s-e-te ----t--s- de--Ju--. D-- s----- M---- i-- d-- J---- D-r s-e-t- M-n-t i-t d-r J-l-. ------------------------------ Der siebte Monat ist der Juli. 0
Осми месец је август. D-- ac--e-Mon-t---------A-g--t. D-- a---- M---- i-- d-- A------ D-r a-h-e M-n-t i-t d-r A-g-s-. ------------------------------- Der achte Monat ist der August. 0
Девети месец је септембар. D-r---unte---n-- is- d-- Se-tem--r. D-- n----- M---- i-- d-- S--------- D-r n-u-t- M-n-t i-t d-r S-p-e-b-r- ----------------------------------- Der neunte Monat ist der September. 0
Десети месец је октобар. D--------e-Mo--t-i-t -e- ---o--r. D-- z----- M---- i-- d-- O------- D-r z-h-t- M-n-t i-t d-r O-t-b-r- --------------------------------- Der zehnte Monat ist der Oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-- e-----Mon-t-i-t ----Novemb-r. D-- e---- M---- i-- d-- N-------- D-r e-f-e M-n-t i-t d-r N-v-m-e-. --------------------------------- Der elfte Monat ist der November. 0
Дванаести месец је децембар. Der--w---te Mo-at is- de- Dezembe-. D-- z------ M---- i-- d-- D-------- D-r z-ö-f-e M-n-t i-t d-r D-z-m-e-. ----------------------------------- Der zwölfte Monat ist der Dezember. 0
Дванаест месеци је једна година. Zw-lf ---ate-sin- e-- J-h-. Z---- M----- s--- e-- J---- Z-ö-f M-n-t- s-n- e-n J-h-. --------------------------- Zwölf Monate sind ein Jahr. 0
Јули, август, септембар, J---, Au-u-t,-S--t-----, J---- A------ S--------- J-l-, A-g-s-, S-p-e-b-r- ------------------------ Juli, August, September, 0
октобар, новембар и децембар. Oktob-r- -o-----r -n- --zemb--. O------- N------- u-- D-------- O-t-b-r- N-v-m-e- u-d D-z-m-e-. ------------------------------- Oktober, November und Dezember. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...