Рјечник

sr Редни бројеви   »   hu Sorszámok

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [hatvanegy]

Sorszámok

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Први месец је јануар. A----s--h-n---a--anu--. A- e--- h---- a j------ A- e-s- h-n-p a j-n-á-. ----------------------- Az első hónap a január. 0
Други месец је фебруар. A-másodi-----ap-a-feb---r. A m------ h---- a f------- A m-s-d-k h-n-p a f-b-u-r- -------------------------- A második hónap a február. 0
Трећи месец је март. A-h-r-adik -ó----- -árcius. A h------- h---- a m------- A h-r-a-i- h-n-p a m-r-i-s- --------------------------- A harmadik hónap a március. 0
Четврти месец је април. A --g-edi--hó--p--z-á-ril-s. A n------- h---- a- á------- A n-g-e-i- h-n-p a- á-r-l-s- ---------------------------- A negyedik hónap az április. 0
Пети месец је мај. A--ötö--- hónap - máju-. A- ö----- h---- a m----- A- ö-ö-i- h-n-p a m-j-s- ------------------------ Az ötödik hónap a május. 0
Шести месец је јуни. A--ato--- -óna--- j-niu-. A h------ h---- a j------ A h-t-d-k h-n-p a j-n-u-. ------------------------- A hatodik hónap a június. 0
Шест месеци је пола године. Ha-----a- az --y f-lé-. H-- h---- a- e-- f----- H-t h-n-p a- e-y f-l-v- ----------------------- Hat hónap az egy félév. 0
Јануар, фебруар, март, J--uár--f-----r- már-iu-, J------ f------- m------- J-n-á-, f-b-u-r- m-r-i-s- ------------------------- Január, február, március, 0
април, мај и јун. á-----s---á-u---s jú-i--. á------- m---- é- j------ á-r-l-s- m-j-s é- j-n-u-. ------------------------- április, május és június. 0
Седми месец је јул. A h--e--- hó------j--i-s. A h------ h---- a j------ A h-t-d-k h-n-p a j-l-u-. ------------------------- A hetedik hónap a július. 0
Осми месец је август. A --o--ad-k---n---a- augu--t-s. A n-------- h---- a- a--------- A n-o-c-d-k h-n-p a- a-g-s-t-s- ------------------------------- A nyolcadik hónap az augusztus. 0
Девети месец је септембар. A--il--c---k -ó-a- a -zep-e----. A k--------- h---- a s---------- A k-l-n-e-i- h-n-p a s-e-t-m-e-. -------------------------------- A kilencedik hónap a szeptember. 0
Десети месец је октобар. A -i--d-------- a- -k-ó-e-. A t------ h---- a- o------- A t-z-d-k h-n-p a- o-t-b-r- --------------------------- A tizedik hónap az október. 0
Једанаести месец је новембар. A ti-----ye-----ó--- a n--e-ber. A t----------- h---- a n-------- A t-z-n-g-e-i- h-n-p a n-v-m-e-. -------------------------------- A tizenegyedik hónap a november. 0
Дванаести месец је децембар. A -i-enke---dik-h-nap a--e-em--r. A t------------ h---- a d-------- A t-z-n-e-t-d-k h-n-p a d-c-m-e-. --------------------------------- A tizenkettedik hónap a december. 0
Дванаест месеци је једна година. Tiz---ét hón-- ---eg--év. T------- h---- a- e-- é-- T-z-n-é- h-n-p a- e-y é-. ------------------------- Tizenkét hónap az egy év. 0
Јули, август, септембар, J--i--,-a--u---us, -------b--, J------ a--------- s---------- J-l-u-, a-g-s-t-s- s-e-t-m-e-, ------------------------------ Július, augusztus, szeptember, 0
октобар, новембар и децембар. o-t--------v---e- ---d-ce-b--. o------- n------- é- d-------- o-t-b-r- n-v-m-e- é- d-c-m-e-. ------------------------------ október, november és december. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...