Рјечник

sr Редни бројеви   »   hu Sorszámok

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [hatvanegy]

Sorszámok

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Први месец је јануар. A----s- h---- - --n-á-. A_ e___ h____ a j______ A- e-s- h-n-p a j-n-á-. ----------------------- Az első hónap a január. 0
Други месец је фебруар. A--ásodik -ó-ap a ---r-ár. A m______ h____ a f_______ A m-s-d-k h-n-p a f-b-u-r- -------------------------- A második hónap a február. 0
Трећи месец је март. A--a---di- hón-- --m-rcius. A h_______ h____ a m_______ A h-r-a-i- h-n-p a m-r-i-s- --------------------------- A harmadik hónap a március. 0
Четврти месец је април. A -e----ik--ó--p a- á----i-. A n_______ h____ a_ á_______ A n-g-e-i- h-n-p a- á-r-l-s- ---------------------------- A negyedik hónap az április. 0
Пети месец је мај. A----öd-k---nap - ---us. A_ ö_____ h____ a m_____ A- ö-ö-i- h-n-p a m-j-s- ------------------------ Az ötödik hónap a május. 0
Шести месец је јуни. A ---o-ik-h-nap-- jún-u-. A h______ h____ a j______ A h-t-d-k h-n-p a j-n-u-. ------------------------- A hatodik hónap a június. 0
Шест месеци је пола године. H-t-----p-a---g- f----. H__ h____ a_ e__ f_____ H-t h-n-p a- e-y f-l-v- ----------------------- Hat hónap az egy félév. 0
Јануар, фебруар, март, Ja---r, f----ár--már-i-s, J______ f_______ m_______ J-n-á-, f-b-u-r- m-r-i-s- ------------------------- Január, február, március, 0
април, мај и јун. á--i-is,--áj-- é- -úni--. á_______ m____ é_ j______ á-r-l-s- m-j-s é- j-n-u-. ------------------------- április, május és június. 0
Седми месец је јул. A h-ted-k--ón-p a -úl-u-. A h______ h____ a j______ A h-t-d-k h-n-p a j-l-u-. ------------------------- A hetedik hónap a július. 0
Осми месец је август. A ny-lca-ik h--ap-az --g---tu-. A n________ h____ a_ a_________ A n-o-c-d-k h-n-p a- a-g-s-t-s- ------------------------------- A nyolcadik hónap az augusztus. 0
Девети месец је септембар. A-k--ence-ik--ó----------te-be-. A k_________ h____ a s__________ A k-l-n-e-i- h-n-p a s-e-t-m-e-. -------------------------------- A kilencedik hónap a szeptember. 0
Десети месец је октобар. A-----------n-p-az--kt---r. A t______ h____ a_ o_______ A t-z-d-k h-n-p a- o-t-b-r- --------------------------- A tizedik hónap az október. 0
Једанаести месец је новембар. A---zen---e-ik h-n-p-- nov--be-. A t___________ h____ a n________ A t-z-n-g-e-i- h-n-p a n-v-m-e-. -------------------------------- A tizenegyedik hónap a november. 0
Дванаести месец је децембар. A t--e-ke-tedi---ó----- de-e-b--. A t____________ h____ a d________ A t-z-n-e-t-d-k h-n-p a d-c-m-e-. --------------------------------- A tizenkettedik hónap a december. 0
Дванаест месеци је једна година. Tiz-nkét ----p a------é-. T_______ h____ a_ e__ é__ T-z-n-é- h-n-p a- e-y é-. ------------------------- Tizenkét hónap az egy év. 0
Јули, август, септембар, Júli--- a-gu-z-u-, -z-p-em-er, J______ a_________ s__________ J-l-u-, a-g-s-t-s- s-e-t-m-e-, ------------------------------ Július, augusztus, szeptember, 0
октобар, новембар и децембар. o---be-, n---mbe-----d--e--e-. o_______ n_______ é_ d________ o-t-b-r- n-v-m-e- é- d-c-m-e-. ------------------------------ október, november és december. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...