Рјечник

sr Постављати питања 1   »   bg Задаване на въпроси 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шейсет и две]

62 [sheyset i dve]

Задаване на въпроси 1

[Zadavane na vyprosi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
учити уча уча 0
u--- uc-a ucha u-h- ----
Уче ли ученици много? Уч------- у--- л- м----? Учениците учат ли много? 0
U---------- u---- l- m----? Uc--------- u---- l- m----? Uchenitsite uchat li mnogo? U-h-n-t-i-e u-h-t l- m-o-o? --------------------------?
Не, они уче мало. Не- т- у--- м----. Не, те учат малко. 0
N-, t- u---- m----. Ne- t- u---- m----. Ne, te uchat malko. N-, t- u-h-t m-l-o. --,---------------.
питати пи--м питам 0
p---- pi--m pitam p-t-m -----
Питате ли често учитеља? Че--- л- п----- у------? Често ли питате учителя? 0
C----- l- p----- u--------? Ch---- l- p----- u--------? Chesto li pitate uchitelya? C-e-t- l- p-t-t- u-h-t-l-a? --------------------------?
Не, не питам га често. Не- а- н- г- п---- ч----. Не, аз не го питам често. 0
N-, a- n- g- p---- c-----. Ne- a- n- g- p---- c-----. Ne, az ne go pitam chesto. N-, a- n- g- p-t-m c-e-t-. --,----------------------.
одговорити от------м отговарям 0
o--------- ot-------m otgovaryam o-g-v-r-a- ----------
Одговорите, молим Вас. От--------- м---. Отговорете, моля. 0
O---------, m----. Ot--------- m----. Otgovorete, molya. O-g-v-r-t-, m-l-a. ----------,------.
Ја одговарам. Аз о--------. Аз отговарям. 0
A- o---------. Az o---------. Az otgovaryam. A- o-g-v-r-a-. -------------.
радити ра---я работя 0
r------ ra----a rabotya r-b-t-a -------
Ради ли он управо? То- р----- л- с---? Той работи ли сега? 0
T-- r----- l- s---? To- r----- l- s---? Toy raboti li sega? T-y r-b-t- l- s-g-? ------------------?
Да, управо ради. Да- т-- р----- с---. Да, той работи сега. 0
D-, t-- r----- s---. Da- t-- r----- s---. Da, toy raboti sega. D-, t-y r-b-t- s-g-. --,----------------.
долазити ид--м идвам 0
i---- id--m idvam i-v-m -----
Долазите ли Ви? Ид---- л-? Идвате ли? 0
I----- l-? Id---- l-? Idvate li? I-v-t- l-? ---------?
Да, долазимо одмах. Да- в------ и-----. Да, веднага идваме. 0
D-, v------ i-----. Da- v------ i-----. Da, vednaga idvame. D-, v-d-a-a i-v-m-. --,---------------.
становати жи--я живея 0
z------ zh----a zhiveya z-i-e-a -------
Станујете ли у Берлину? В Б----- л- ж------? В Берлин ли живеете? 0
V B----- l- z-------? V B----- l- z-------? V Berlin li zhiveete? V B-r-i- l- z-i-e-t-? --------------------?
Да, ја станујем у Берлину. Да- а- ж---- в Б-----. Да, аз живея в Берлин. 0
D-, a- z------ v B-----. Da- a- z------ v B-----. Da, az zhiveya v Berlin. D-, a- z-i-e-a v B-r-i-. --,--------------------.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!