Рјечник

sr Постављати питања 1   »   bs Postavljati pitanja 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
учити u-iti u---- u-i-i ----- učiti 0
Уче ли ученици много? Uče -- -č--ic- -n-go? U-- l- u------ m----- U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo? 0
Не, они уче мало. N-----i u-e--a--. N-- o-- u-- m---- N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo. 0
питати pi--ti p----- p-t-t- ------ pitati 0
Питате ли често учитеља? Pi---- ----es-o-uči----a? P----- l- č---- u-------- P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja? 0
Не, не питам га често. N-- n- -itam--a-čes-o. N-- n- p---- g- č----- N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često. 0
одговорити odgo-o--ti o--------- o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti 0
Одговорите, молим Вас. O--o---i-e, -o--- Va-. O---------- m---- V--- O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas. 0
Ја одговарам. Ja od---ar--. J- o--------- J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram. 0
радити rad-ti r----- r-d-t- ------ raditi 0
Ради ли он управо? Ra---li on uprav-? R--- l- o- u------ R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo? 0
Да, управо ради. D-, up-avo-r--i. D-- u----- r---- D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi. 0
долазити dolaz-ti d------- d-l-z-t- -------- dolaziti 0
Долазите ли Ви? D---zit---- Vi? D------- l- V-- D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi? 0
Да, долазимо одмах. D-, ---az--o --mah. D-- d------- o----- D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah. 0
становати s-a-----i s-------- s-a-o-a-i --------- stanovati 0
Станујете ли у Берлину? S-a-u--te--i-u---r----? S-------- l- u B------- S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu? 0
Да, ја станујем у Берлину. D-, ja sta-u--m u--e-linu. D-- j- s------- u B------- D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu. 0

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!