Рјечник

sr Постављати питања 1   »   he ‫לשאול שאלות 1‬

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

‫62 [שישים ושתיים]‬

62 [shishim ushtaim]

‫לשאול שאלות 1‬

lish'ol she'elot 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
учити ‫--מוד‬ ‫______ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
l-l-od l_____ l-l-o- ------ lilmod
Уче ли ученици много? ‫ה-למ--ים-ל-מ-ים -רב--‬ ‫________ ל_____ ה_____ ‫-ת-מ-ד-ם ל-מ-י- ה-ב-?- ----------------------- ‫התלמידים לומדים הרבה?‬ 0
h-t----di- l----m----be-? h_________ l_____ h______ h-t-l-i-i- l-m-i- h-r-e-? ------------------------- hatalmidim lomdim harbeh?
Не, они уче мало. ‫ל-, -ם--ו--ים-מע-.‬ ‫___ ה_ ל_____ מ____ ‫-א- ה- ל-מ-י- מ-ט-‬ -------------------- ‫לא, הם לומדים מעט.‬ 0
lo,-h-m-l-md-- me'-t. l__ h__ l_____ m_____ l-, h-m l-m-i- m-'-t- --------------------- lo, hem lomdim me'at.
питати ‫לשאול‬ ‫______ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
lis--ol l______ l-s-'-l ------- lish'ol
Питате ли често учитеља? ‫---/-ה-ש--ל-/-- ----מ--- ------ל-י----ק-וב-ת?‬ ‫__ / ה ש___ / ת א_ ה____ ש____ ל_____ ק_______ ‫-ת / ה ש-א- / ת א- ה-ו-ה ש-ל-ת ל-י-י- ק-ו-ו-?- ----------------------------------------------- ‫את / ה שואל / ת את המורה שאלות לעיתים קרובות?‬ 0
a--h-at-s-o'-l/sho--le- she'-l-- -- ha-ur-- l'eytim-------? a______ s______________ s_______ e_ h______ l______ q______ a-a-/-t s-o-e-/-h-'-l-t s-e-e-o- e- h-m-r-h l-e-t-m q-o-o-? ----------------------------------------------------------- atah/at sho'el/sho'elet she'elot et hamureh l'eytim qrovot?
Не, не питам га често. ‫ל-,-א-י -א ש--- / ת א--- -עית-ם-קר-----‬ ‫___ א__ ל_ ש___ / ת א___ ל_____ ק_______ ‫-א- א-י ל- ש-א- / ת א-ת- ל-י-י- ק-ו-ו-.- ----------------------------------------- ‫לא, אני לא שואל / ת אותו לעיתים קרובות.‬ 0
lo,-ani-l- s-o'el--h-'-----o-o l'e-ti- -r-vo-. l__ a__ l_ s______________ o__ l______ q______ l-, a-i l- s-o-e-/-h-'-l-t o-o l-e-t-m q-o-o-. ---------------------------------------------- lo, ani lo sho'el/sho'elet oto l'eytim qrovot.
одговорити ‫לע-ו-‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לענות‬ 0
la'an-t l______ l-'-n-t ------- la'anot
Одговорите, молим Вас. ‫תענה ----בבק-ה.‬ ‫____ / י ב______ ‫-ע-ה / י ב-ק-ה-‬ ----------------- ‫תענה / י בבקשה.‬ 0
t--aneh/-a'a----'vaq----h. t_____________ b__________ t-'-n-h-t-'-n- b-v-q-s-a-. -------------------------- ta'aneh/ta'ani b'vaqashah.
Ја одговарам. ‫א-י-עונה.‬ ‫___ ע_____ ‫-נ- ע-נ-.- ----------- ‫אני עונה.‬ 0
a-i one-/-na-. a__ o_________ a-i o-e-/-n-h- -------------- ani oneh/onah.
радити ‫לע--ד‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
l--a--d l______ l-'-v-d ------- la'avod
Ради ли он управо? ‫ה-- עובד-----‬ ‫___ ע___ כ____ ‫-ו- ע-ב- כ-ת-‬ --------------- ‫הוא עובד כעת?‬ 0
hu-ov-d-k----? h_ o___ k_____ h- o-e- k-'-t- -------------- hu oved ka'et?
Да, управо ради. ‫-ן-------ו---‬ ‫___ ה__ ע_____ ‫-ן- ה-א ע-ב-.- --------------- ‫כן, הוא עובד.‬ 0
ke-- h--ov-d. k___ h_ o____ k-n- h- o-e-. ------------- ken, hu oved.
долазити ‫----‬ ‫_____ ‫-ב-א- ------ ‫לבוא‬ 0
l-vo l___ l-v- ---- lavo
Долазите ли Ви? ‫את-- - ב- - -?‬ ‫__ / ה ב_ / ה__ ‫-ת / ה ב- / ה-‬ ---------------- ‫את / ה בא / ה?‬ 0
ata-/at v-/va'--? a______ v________ a-a-/-t v-/-a-a-? ----------------- atah/at va/va'ah?
Да, долазимо одмах. ‫-ן,---חנו -ו- מ----א-ם-‬ ‫___ א____ ע__ מ__ ב_____ ‫-ן- א-ח-ו ע-ד מ-ט ב-י-.- ------------------------- ‫כן, אנחנו עוד מעט באים.‬ 0
k--,--nax-- od -e-at-ba--m. k___ a_____ o_ m____ b_____ k-n- a-a-n- o- m-'-t b-'-m- --------------------------- ken, anaxnu od me'at ba'im.
становати ‫-ג-ר‬ ‫_____ ‫-ג-ר- ------ ‫לגור‬ 0
la-ur l____ l-g-r ----- lagur
Станујете ли у Берлину? ‫א- /-ה ---/-ה --רל--?‬ ‫__ / ה ג_ / ה ב_______ ‫-ת / ה ג- / ה ב-ר-י-?- ----------------------- ‫את / ה גר / ה בברלין?‬ 0
at---a--ga-/-ar-h----e--i-? a______ g________ b________ a-a-/-t g-r-g-r-h b-b-r-i-? --------------------------- atah/at gar/garah b'berlin?
Да, ја станујем у Берлину. ‫כ----נ- ---/ ה-ב-ר---.‬ ‫___ א__ ג_ / ה ב_______ ‫-ן- א-י ג- / ה ב-ר-י-.- ------------------------ ‫כן, אני גר / ה בברלין.‬ 0
ken, a-i -a-/-ar-- b--e--i-. k___ a__ g________ b________ k-n- a-i g-r-g-r-h b-b-r-i-. ---------------------------- ken, ani gar/garah b'berlin.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!