Рјечник

sr Постављати питања 1   »   hu Kérdések 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [hatvankettő]

Kérdések 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
учити t--u-ni t______ t-n-l-i ------- tanulni 0
Уче ли ученици много? A- i-kolá-ok sokat-tan--n--? A_ i________ s____ t________ A- i-k-l-s-k s-k-t t-n-l-a-? ---------------------------- Az iskolások sokat tanulnak? 0
Не, они уче мало. Ne----eves-- t-n--nak. N___ k______ t________ N-m- k-v-s-t t-n-l-a-. ---------------------- Nem, keveset tanulnak. 0
питати ké-d-z-i k_______ k-r-e-n- -------- kérdezni 0
Питате ли често учитеља? Sok--or--egk--dezi-ön-a --ná-t? S______ m_________ ö_ a t______ S-k-z-r m-g-é-d-z- ö- a t-n-r-? ------------------------------- Sokszor megkérdezi ön a tanárt? 0
Не, не питам га често. Ne-,-ne- k-rde-e- --kszo-. N___ n__ k_______ s_______ N-m- n-m k-r-e-e- s-k-z-r- -------------------------- Nem, nem kérdezem sokszor. 0
одговорити vál--zo-ni v_________ v-l-s-o-n- ---------- válaszolni 0
Одговорите, молим Вас. Vá--sz---on --rem! V__________ k_____ V-l-s-o-j-n k-r-m- ------------------ Válaszoljon kérem! 0
Ја одговарам. Vá---zo---. V__________ V-l-s-o-o-. ----------- Válaszolok. 0
радити dolgo--i d_______ d-l-o-n- -------- dolgozni 0
Ради ли он управо? Éppen--olg---k? É____ d________ É-p-n d-l-o-i-? --------------- Éppen dolgozik? 0
Да, управо ради. I-en- ép--n do-g-z--. I____ é____ d________ I-e-, é-p-n d-l-o-i-. --------------------- Igen, éppen dolgozik. 0
долазити jönni j____ j-n-i ----- jönni 0
Долазите ли Ви? Jö-----ö-ö-? J_____ ö____ J-n-e- ö-ö-? ------------ Jönnek önök? 0
Да, долазимо одмах. I---- --n----- -ö-ün-. I____ m_______ j______ I-e-, m-n-j-r- j-v-n-. ---------------------- Igen, mindjárt jövünk. 0
становати lak-i l____ l-k-i ----- lakni 0
Станујете ли у Берлину? B--l----n-la-i-? B________ l_____ B-r-i-b-n l-k-k- ---------------- Berlinben lakik? 0
Да, ја станујем у Берлину. Ig----B-r----en--ako-. I____ B________ l_____ I-e-, B-r-i-b-n l-k-m- ---------------------- Igen, Berlinben lakom. 0

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!