Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ky Asking questions 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [алтымыш эки]

62 [altımış eki]

Asking questions 1

[Suroo berüü 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
учити үйр--үү ү------ ү-р-н-ү ------- үйрөнүү 0
üyr---ü ü------ ü-r-n-ü ------- üyrönüü
Уче ли ученици много? Оку---л-----п ---сени-ү-р--ү--б-? О-------- к-- н------ ү---------- О-у-ч-л-р к-п н-р-е-и ү-р-н-ш-б-? --------------------------------- Окуучулар көп нерсени үйрөнүшөбү? 0
O--u-ula- kö---e---n---yr-n-şöb-? O-------- k-- n------ ü---------- O-u-ç-l-r k-p n-r-e-i ü-r-n-ş-b-? --------------------------------- Okuuçular köp nerseni üyrönüşöbü?
Не, они уче мало. Жок- --ар аз-ү-р-нүш--. Ж--- а--- а- ү--------- Ж-к- а-а- а- ү-р-н-ш-т- ----------------------- Жок, алар аз үйрөнүшөт. 0
J-k--al-r a-----ö--şö-. J--- a--- a- ü--------- J-k- a-a- a- ü-r-n-ş-t- ----------------------- Jok, alar az üyrönüşöt.
питати сур-о с---- с-р-о ----- суроо 0
su-oo s---- s-r-o ----- suroo
Питате ли често учитеља? Муга-имд----өп су-айс--бы? М--------- к-- с---------- М-г-л-м-е- к-п с-р-й-ы-б-? -------------------------- Мугалимден көп сурайсызбы? 0
M------den-köp s--ay-ız--? M--------- k-- s---------- M-g-l-m-e- k-p s-r-y-ı-b-? -------------------------- Mugalimden köp suraysızbı?
Не, не питам га често. Ж--,-м---анда--кө-------а--. Ж--- м-- а---- к-- с-------- Ж-к- м-н а-д-н к-п с-р-б-й-. ---------------------------- Жок, мен андан көп сурабайм. 0
J-k,---n a-d-n-köp -urabaym. J--- m-- a---- k-- s-------- J-k- m-n a-d-n k-p s-r-b-y-. ---------------------------- Jok, men andan köp surabaym.
одговорити ж--- ---үү ж--- б---- ж-о- б-р-ү ---------- жооп берүү 0
j-op--er-ü j--- b---- j-o- b-r-ü ---------- joop berüü
Одговорите, молим Вас. С--ан-ч,--о-п-бе----зчи. С------- ж--- б--------- С-р-н-ч- ж-о- б-р-ң-з-и- ------------------------ Сураныч, жооп бериңизчи. 0
S--a-ıç,---op-be-i-i---. S------- j--- b--------- S-r-n-ç- j-o- b-r-ŋ-z-i- ------------------------ Suranıç, joop beriŋizçi.
Ја одговарам. М---ж-о- б-рем. М-- ж--- б----- М-н ж-о- б-р-м- --------------- Мен жооп берем. 0
M-- j-op-bere-. M-- j--- b----- M-n j-o- b-r-m- --------------- Men joop berem.
радити ишт-ө и---- и-т-ө ----- иштөө 0
işt-ö i---- i-t-ö ----- iştöö
Ради ли он управо? А---зыр и---п---т-б-? А- а--- и---- ж------ А- а-ы- и-т-п ж-т-б-? --------------------- Ал азыр иштеп жатабы? 0
Al -z----ştep------ı? A- a--- i---- j------ A- a-ı- i-t-p j-t-b-? --------------------- Al azır iştep jatabı?
Да, управо ради. О-----ал-а----иш--- ж-тат. О---- а- а--- и---- ж----- О-б-, а- а-ы- и-т-п ж-т-т- -------------------------- Ооба, ал азыр иштеп жатат. 0
Oob---a- --ı- -ş--- --tat. O---- a- a--- i---- j----- O-b-, a- a-ı- i-t-p j-t-t- -------------------------- Ooba, al azır iştep jatat.
долазити к--үү к---- к-л-ү ----- келүү 0
ke-üü k---- k-l-ü ----- kelüü
Долазите ли Ви? Кел-си--и? К--------- К-л-с-з-и- ---------- Келесизби? 0
Ke-esi-bi? K--------- K-l-s-z-i- ---------- Kelesizbi?
Да, долазимо одмах. Ооба,--из ---р--е-е-из. О---- б-- а--- к------- О-б-, б-з а-ы- к-л-б-з- ----------------------- Ооба, биз азыр келебиз. 0
O-ba- -i- a-ı--keleb--. O---- b-- a--- k------- O-b-, b-z a-ı- k-l-b-z- ----------------------- Ooba, biz azır kelebiz.
становати жа--о ж---- ж-ш-о ----- жашоо 0
jaş-o j---- j-ş-o ----- jaşoo
Станујете ли у Берлину? Б---инде-ж-ш--с--бы? Б------- ж---------- Б-р-и-д- ж-ш-й-ы-б-? -------------------- Берлинде жашайсызбы? 0
Be-l--de-j-şaysızb-? B------- j---------- B-r-i-d- j-ş-y-ı-b-? -------------------- Berlinde jaşaysızbı?
Да, ја станујем у Берлину. О-ба,-м-н Бер-инде ж-ша--. О---- м-- Б------- ж------ О-б-, м-н Б-р-и-д- ж-ш-й-. -------------------------- Ооба, мен Берлинде жашайм. 0
O--a--m-n ---l-nde---şay-. O---- m-- B------- j------ O-b-, m-n B-r-i-d- j-ş-y-. -------------------------- Ooba, men Berlinde jaşaym.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!