Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ro Să pui întrebări 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [şaizeci şi doi]

Să pui întrebări 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
учити a----ă-a a î----- a î-v-ţ- -------- a învăţa 0
Уче ли ученици много? În-a-ă elevii m-lt? Î----- e----- m---- Î-v-ţ- e-e-i- m-l-? ------------------- Învaţă elevii mult? 0
Не, они уче мало. Nu-----î--aţ---uţ-n. N-- e- î----- p----- N-, e- î-v-ţ- p-ţ-n- -------------------- Nu, ei învaţă puţin. 0
питати a în----a a î------ a î-t-e-a --------- a întreba 0
Питате ли често учитеља? Îl ---r----- --s--- --ofeso-? Î- î-------- d-- p- p-------- Î- î-t-e-a-i d-s p- p-o-e-o-? ----------------------------- Îl întrebaţi des pe profesor? 0
Не, не питам га често. Nu- -u -l---t--- -e-. N-- n- î- î----- d--- N-, n- î- î-t-e- d-s- --------------------- Nu, nu îl întreb des. 0
одговорити a -ăspu-de a r------- a r-s-u-d- ---------- a răspunde 0
Одговорите, молим Вас. R---un---i, -ă--o-. R---------- v- r--- R-s-u-d-ţ-, v- r-g- ------------------- Răspundeţi, vă rog. 0
Ја одговарам. R-s-und. R------- R-s-u-d- -------- Răspund. 0
радити a--u--a a l---- a l-c-a ------- a lucra 0
Ради ли он управо? El---c-a- -ucre-ză? E- t----- l-------- E- t-c-a- l-c-e-z-? ------------------- El tocmai lucrează? 0
Да, управо ради. Da,-el--oc--- -ucre--ă. D-- e- t----- l-------- D-, e- t-c-a- l-c-e-z-. ----------------------- Da, el tocmai lucrează. 0
долазити a --ni a v--- a v-n- ------ a veni 0
Долазите ли Ви? V-niţi? V------ V-n-ţ-? ------- Veniţi? 0
Да, долазимо одмах. Da- ----- --e-i--. D-- v---- i------- D-, v-n-m i-e-i-t- ------------------ Da, venim imediat. 0
становати a---c-i a l---- a l-c-i ------- a locui 0
Станујете ли у Берлину? L----ţ---n--er---? L------ î- B------ L-c-i-i î- B-r-i-? ------------------ Locuiţi în Berlin? 0
Да, ја станујем у Берлину. Da- -ocuiesc-î- Ber-i-. D-- l------- î- B------ D-, l-c-i-s- î- B-r-i-. ----------------------- Da, locuiesc în Berlin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!