Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ru Задавать вопросы 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шестьдесят два]

62 [shestʹdesyat dva]

Задавать вопросы 1

[Zadavatʹ voprosy 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
учити У--ть У---- У-и-ь ----- Учить 0
U-h-tʹ U----- U-h-t- ------ Uchitʹ
Уче ли ученици много? У-е---и -ног- уча-? У------ м---- у---- У-е-и-и м-о-о у-а-? ------------------- Ученики много учат? 0
Uc----ki -n-go --hat? U------- m---- u----- U-h-n-k- m-o-o u-h-t- --------------------- Ucheniki mnogo uchat?
Не, они уче мало. Н----он--у-ат -ал-. Н--- о-- у--- м---- Н-т- о-и у-а- м-л-. ------------------- Нет, они учат мало. 0
Net,---- ----- --l-. N--- o-- u---- m---- N-t- o-i u-h-t m-l-. -------------------- Net, oni uchat malo.
питати С---ш---ть С--------- С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S--a--iv-tʹ S---------- S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Питате ли често учитеља? Вы --с-о--п---и-а-т--у----ля? В- ч---- с---------- у------- В- ч-с-о с-р-ш-в-е-е у-и-е-я- ----------------------------- Вы часто спрашиваете учителя? 0
V- ch---o--p---hiv---te uch--e-y-? V- c----- s------------ u--------- V- c-a-t- s-r-s-i-a-e-e u-h-t-l-a- ---------------------------------- Vy chasto sprashivayete uchitelya?
Не, не питам га често. Не-----е-о-с--а---а- не -а-т-. Н--- я е-- с-------- н- ч----- Н-т- я е-о с-р-ш-в-ю н- ч-с-о- ------------------------------ Нет, я его спрашиваю не часто. 0
Net,-ya yeg----ras--v-y---e---a--o. N--- y- y--- s---------- n- c------ N-t- y- y-g- s-r-s-i-a-u n- c-a-t-. ----------------------------------- Net, ya yego sprashivayu ne chasto.
одговорити О-в-ч-ть О------- О-в-ч-т- -------- Отвечать 0
Ot-ec---ʹ O-------- O-v-c-a-ʹ --------- Otvechatʹ
Одговорите, молим Вас. От-е--те- --ж-л----а. О-------- п---------- О-в-т-т-, п-ж-л-й-т-. --------------------- Ответьте, пожалуйста. 0
O---t--e,-p--h-luys--. O-------- p----------- O-v-t-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Otvetʹte, pozhaluysta.
Ја одговарам. Я --ве--ю. Я о------- Я о-в-ч-ю- ---------- Я отвечаю. 0
Y- ---e-hay-. Y- o--------- Y- o-v-c-a-u- ------------- Ya otvechayu.
радити Ра--тать Р------- Р-б-т-т- -------- Работать 0
R--o-atʹ R------- R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ради ли он управо? Он к-к ра----бо-ает? О- к-- р-- р-------- О- к-к р-з р-б-т-е-? -------------------- Он как раз работает? 0
On --- --- r------e-? O- k-- r-- r--------- O- k-k r-z r-b-t-y-t- --------------------- On kak raz rabotayet?
Да, управо ради. Да, он--ак---- -а--тает. Д-- о- к-- р-- р-------- Д-, о- к-к р-з р-б-т-е-. ------------------------ Да, он как раз работает. 0
D-, -- kak -az rabo--yet. D-- o- k-- r-- r--------- D-, o- k-k r-z r-b-t-y-t- ------------------------- Da, on kak raz rabotayet.
долазити Идти И--- И-т- ---- Идти 0
Id-i I--- I-t- ---- Idti
Долазите ли Ви? В- -д--е? В- и----- В- и-ё-е- --------- Вы идёте? 0
Vy-i----? V- i----- V- i-ë-e- --------- Vy idëte?
Да, долазимо одмах. Да--мы с-йч-с--ри---м. Д-- м- с----- п------- Д-, м- с-й-а- п-и-д-м- ---------------------- Да, мы сейчас прийдем. 0
D----y -----as-p---d-m. D-- m- s------ p------- D-, m- s-y-h-s p-i-d-m- ----------------------- Da, my seychas priydem.
становати Жи-ь Ж--- Ж-т- ---- Жить 0
Z-itʹ Z---- Z-i-ʹ ----- Zhitʹ
Станујете ли у Берлину? Вы-ж--ё-е----ер--не? В- ж----- в Б------- В- ж-в-т- в Б-р-и-е- -------------------- Вы живёте в Берлине? 0
Vy z-i-----v --r---e? V- z------ v B------- V- z-i-ë-e v B-r-i-e- --------------------- Vy zhivëte v Berline?
Да, ја станујем у Берлину. Д-,-я-жи-у - Б-----е. Д-- я ж--- в Б------- Д-, я ж-в- в Б-р-и-е- --------------------- Да, я живу в Берлине. 0
D-- ya -hivu-v --r-i--. D-- y- z---- v B------- D-, y- z-i-u v B-r-i-e- ----------------------- Da, ya zhivu v Berline.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!