Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ur ‫سوال پوچھنا 1‬

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

‫62 [باسٹھ]‬

basath

‫سوال پوچھنا 1‬

[sawal karna]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
учити ‫سی---ا‬ ‫------- ‫-ی-ھ-ا- -------- ‫سیکھنا‬ 0
se-kh-a s------ s-e-h-a ------- seekhna
Уче ли ученици много? ‫--ا -----ب-ت سیک----ے-ہی--‬ ‫--- ط--- ب-- س--- ر-- ہ---- ‫-ی- ط-ب- ب-ت س-ک- ر-ے ہ-ں-‬ ---------------------------- ‫کیا طلبہ بہت سیکھ رہے ہیں؟‬ 0
k-a t--ba-b--a--see-h -a--y h-in? k-- t---- b---- s---- r---- h---- k-a t-l-a b-h-t s-e-h r-h-y h-i-? --------------------------------- kya talba bohat seekh rahay hain?
Не, они уче мало. ‫---ں--و- -م--ی-- --ے-----‬ ‫----- و- ک- س--- ر-- ہ---- ‫-ہ-ں- و- ک- س-ک- ر-ے ہ-ں-‬ --------------------------- ‫نہیں، وہ کم سیکھ رہے ہیں-‬ 0
n-hi--woh ka- -e-k--ra--y -in- n---- w-- k-- s---- r---- h--- n-h-, w-h k-m s-e-h r-h-y h-n- ------------------------------ nahi, woh kam seekh rahay hin-
питати ‫پوچھنا‬ ‫------- ‫-و-ھ-ا- -------- ‫پوچھنا‬ 0
po-chna p------ p-o-h-a ------- poochna
Питате ли често учитеља? ‫کی- ---ا-ثر---تاد س- سو-- -ر----ی-؟‬ ‫--- آ- ا--- ا---- س- س--- ک--- ہ---- ‫-ی- آ- ا-ث- ا-ت-د س- س-ا- ک-ت- ہ-ں-‬ ------------------------------------- ‫کیا آپ اکثر استاد سے سوال کرتے ہیں؟‬ 0
kya-a-p --sa----a-her--e-s-w-- -a----ha--? k-- a-- a---- t------ s- s---- k---- h---- k-a a-p a-s-r t-a-h-r s- s-w-l k-r-e h-i-? ------------------------------------------ kya aap aksar teacher se sawal karte hain?
Не, не питам га често. ‫---ں، --ں ا-ثر-سو-ل--ہ-ں --تا--و--‬ ‫----- م-- ا--- س--- ن--- ک--- ہ---- ‫-ہ-ں- م-ں ا-ث- س-ا- ن-ی- ک-ت- ہ-ں-‬ ------------------------------------ ‫نہیں، میں اکثر سوال نہیں کرتا ہوں-‬ 0
n-h-- --i- -k-ar-sawal n--i--ar-- ---n n---- m--- a---- s---- n--- k---- h--- n-h-, m-i- a-s-r s-w-l n-h- k-r-a h-o- -------------------------------------- nahi, mein aksar sawal nahi karta hoon
одговорити ‫-و---د-ن-‬ ‫---- د---- ‫-و-ب د-ن-‬ ----------- ‫جواب دینا‬ 0
j-wab d--a j---- d--- j-w-b d-n- ---------- jawab dena
Одговорите, молим Вас. ‫-ہر---ی-ک- ک--ج--ب د-جئ---‬ ‫------- ک- ک- ج--- د------- ‫-ہ-ب-ن- ک- ک- ج-ا- د-ج-ی--- ---------------------------- ‫مہربانی کر کے جواب دیجئیے-‬ 0
m---r-a-i-k-r k--ja--- dija- - m-------- k-- k- j---- d---- - m-h-r-a-i k-r k- j-w-b d-j-y - ------------------------------ meharbani kar ke jawab dijay -
Ја одговарам. ‫--- جواب--ی-- ہوں-‬ ‫--- ج--- د--- ہ---- ‫-ی- ج-ا- د-ت- ہ-ں-‬ -------------------- ‫میں جواب دیتا ہوں-‬ 0
m--n--a-a- det----on m--- j---- d--- h--- m-i- j-w-b d-t- h-o- -------------------- mein jawab deta hoon
радити ‫کا- کر-ا‬ ‫--- ک---- ‫-ا- ک-ن-‬ ---------- ‫کام کرنا‬ 0
k--- -ar-a k--- k---- k-a- k-r-a ---------- kaam karna
Ради ли он управо? ‫-یا و---بھی--ام ک- ر-----؟‬ ‫--- و- ا--- ک-- ک- ر-- ہ--- ‫-ی- و- ا-ھ- ک-م ک- ر-ا ہ-؟- ---------------------------- ‫کیا وہ ابھی کام کر رہا ہے؟‬ 0
k-a --h--bh------ -a- r--a-h--? k-- w-- a--- k--- k-- r--- h--- k-a w-h a-h- k-a- k-r r-h- h-i- ------------------------------- kya woh abhi kaam kar raha hai?
Да, управо ради. ‫-ی --ں،-و- اب-ی-کام کر -ہ- ہ--‬ ‫-- ہ--- و- ا--- ک-- ک- ر-- ہ--- ‫-ی ہ-ں- و- ا-ھ- ک-م ک- ر-ا ہ--- -------------------------------- ‫جی ہاں، وہ ابھی کام کر رہا ہے-‬ 0
j---h-an- w-h-ab-- --am-k-r-r--- hai-- j-- h---- w-- a--- k--- k-- r--- h-- - j-e h-a-, w-h a-h- k-a- k-r r-h- h-i - -------------------------------------- jee haan, woh abhi kaam kar raha hai -
долазити ‫آن-‬ ‫---- ‫-ن-‬ ----- ‫آنا‬ 0
aa-a a--- a-n- ---- aana
Долазите ли Ви? ‫آئ---‬ ‫------ ‫-ئ-ے-‬ ------- ‫آئیے؟‬ 0
aayiy--? a------- a-y-y-e- -------- aayiyae?
Да, долазимо одмах. ‫جی ہ--، -م----ا--آ-ے-----‬ ‫-- ہ--- ہ- ف---- آ-- ہ---- ‫-ی ہ-ں- ہ- ف-ر-ً آ-ے ہ-ں-‬ --------------------------- ‫جی ہاں، ہم فوراً آتے ہیں-‬ 0
je- -aa-,-hum---ran---ay-h-n- j-- h---- h-- f---- a--- h--- j-e h-a-, h-m f-r-n a-a- h-n- ----------------------------- jee haan, hum foran atay hin-
становати ‫--ن-‬ ‫----- ‫-ہ-ا- ------ ‫رہنا‬ 0
r-h-a r---- r-h-a ----- rehna
Станујете ли у Берлину? ‫ک-ا آ- ب-ل--میں--ہ-ے ----‬ ‫--- آ- ب--- م-- ر--- ہ---- ‫-ی- آ- ب-ل- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ --------------------------- ‫کیا آپ برلن میں رہتے ہیں؟‬ 0
ky--aap --r----m--n -e-t---h---? k-- a-- B----- m--- r----- h---- k-a a-p B-r-i- m-i- r-h-a- h-i-? -------------------------------- kya aap Berlin mein rehtay hain?
Да, ја станујем у Берлину. ‫-ی ---، میں --ل----ں ---ا-----‬ ‫-- ہ--- م-- ب--- م-- ر--- ہ---- ‫-ی ہ-ں- م-ں ب-ل- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ -------------------------------- ‫جی ہاں، میں برلن میں رہتا ہوں-‬ 0
jee ha--, mei--B-r--n mein-r--ta-hoon j-- h---- m--- B----- m--- r---- h--- j-e h-a-, m-i- B-r-i- m-i- r-h-a h-o- ------------------------------------- jee haan, mein Berlin mein rehta hoon

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!