Рјечник

sr Постављати питања 2   »   fi Kysyä 2

63 [шездесет и три]

Постављати питања 2

Постављати питања 2

63 [kuusikymmentäkolme]

Kysyä 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ја имам хоби. Mi-ulla -- --r-a-t--. M------ o- h--------- M-n-l-a o- h-r-a-t-s- --------------------- Minulla on harrastus. 0
Ја играм тенис. M-nä pela-- t----s-ä. M--- p----- t-------- M-n- p-l-a- t-n-i-t-. --------------------- Minä pelaan tennistä. 0
Где је тениски терен? Mi--ä-on-t-------nt--? M---- o- t------------ M-s-ä o- t-n-i-k-n-t-? ---------------------- Missä on tenniskenttä? 0
Имаш ли ти хоби? Onko--i-ulla------s-uk-ia? O--- s------ h------------ O-k- s-n-l-a h-r-a-t-k-i-? -------------------------- Onko sinulla harrastuksia? 0
Ја играм фудбал. M-n----laan --l--pa-l--. M--- p----- j----------- M-n- p-l-a- j-l-a-a-l-a- ------------------------ Minä pelaan jalkapalloa. 0
Где је фудбалски терен? Mis---on -alkapall----ttä? M---- o- j---------------- M-s-ä o- j-l-a-a-l-k-n-t-? -------------------------- Missä on jalkapallokenttä? 0
Боли ме рука. M---- sa-tu- --si--r-een. M---- s----- k----------- M-n-a s-t-u- k-s-v-r-e-n- ------------------------- Minua sattuu käsivarteen. 0
Нога и рука ме такође боле. M--u- sa-t---myös-j-l---- ja -ä-e-n. M---- s----- m--- j------ j- k------ M-n-a s-t-u- m-ö- j-l-a-n j- k-t-e-. ------------------------------------ Minua sattuu myös jalkaan ja käteen. 0
Где се налази доктор? Mi-sä--n--ääk--i? M---- o- l------- M-s-ä o- l-ä-ä-i- ----------------- Missä on lääkäri? 0
Ја имам ауто. M-n-lla ---aut-. M------ o- a---- M-n-l-a o- a-t-. ---------------- Minulla on auto. 0
Ја имам i мотор. Mi-ul-a o----ö- --o---ri--örä. M------ o- m--- m------------- M-n-l-a o- m-ö- m-o-t-r-p-ö-ä- ------------------------------ Minulla on myös moottoripyörä. 0
Где је паркинг? Mi-sä ----ar-kipa-kka? M---- o- p------------ M-s-ä o- p-r-k-p-i-k-? ---------------------- Missä on parkkipaikka? 0
Ја имам џемпер. M-n-lla--------apaita. M------ o- v---------- M-n-l-a o- v-l-a-a-t-. ---------------------- Minulla on villapaita. 0
Ја имам такође јакну и џинс панталоне. Min-l---o--m--s-t-k---ja-far-u-. M------ o- m--- t---- j- f------ M-n-l-a o- m-ö- t-k-i j- f-r-u-. -------------------------------- Minulla on myös takki ja farkut. 0
Где је веш машина? Mi--ä -- pyykk-k--e? M---- o- p---------- M-s-ä o- p-y-k-k-n-? -------------------- Missä on pyykkikone? 0
Ја имам тањир. Minu-la o- lau-an-n. M------ o- l-------- M-n-l-a o- l-u-a-e-. -------------------- Minulla on lautanen. 0
Ја имам нож, виљушку и кашику. Mi-u-----n ---t-i, -aar---- ja---s-kk-. M------ o- v------ h------- j- l------- M-n-l-a o- v-i-s-, h-a-u-k- j- l-s-k-a- --------------------------------------- Minulla on veitsi, haarukka ja lusikka. 0
Где су со и бибер? Mis-ä--n -u-laa-j- -i--u--a? M---- o- s----- j- p-------- M-s-ä o- s-o-a- j- p-p-u-i-? ---------------------------- Missä on suolaa ja pippuria? 0

Тело реагује на говор

Говор се обрађује у мозгу. Када слушамо или читамо, мозак је активан. Ово се може мерити разним методима. Али, мозак није једини који реагује на језичке потицаје. Показало се да говор активира и тело. Када чита или чује извесне речи, наше тело ради. Поготово када су у питању речи које описују физичке реакције. Реч осмех је сасвим добар пример. Када читамо ову реч, померају се мишићи смеха . Ефекат који имају негативне речи такође се може мерити. Узмимо на пример реч бол . Када чујемо ову реч, наше тело показује малу реакцију болa. Могли би рећи да имитирамо оно што читамо или чујемо. Што је говор сликовитији, то јасније на њега реагујемо. Прецизан опис носи са собом снажну реакцију. За једну студију се мерила активност тела. Испитаницима су показиване разне речи. У питању су биле и позитивне и негативне речи. Током теста се мењао израз лица испитаника. Покрети усана и чела су варирали. Ово доказује да говор на нас врши снажан утицај. Речи нису само средство комуникације; оне су много више од тога. Наш мозак преводи говор у говор тела. На који начин се ово тачно дешава још увек није испитано. Могуће је да ће резултати овог испитивања имати последице. Лекари размишљају о најбољем начину лечења пацијената. Зато што многи људи морају да се подвргавају дуготрајним терапијама. И при томе се пуно прича...