Рјечник

sr Негација 1   »   am ደስተኞች 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [ስልሳ አራት]

64 [ስልሳ አራት]

ደስተኞች 1

[ተቃራኒ 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ја не разумем реч. ቃሉ አ-----። ቃሉ አልገባኝም። 0
ተ--- 1 ተቃ-- 1 ተቃራኒ 1 ተ-ራ- 1 -----1
Ја не разумем реченицу. አረ-- ነ-- አ-----። አረፍተ ነገሩ አልገባኝም። 0
ቃ- አ-----። ቃሉ አ-----። ቃሉ አልገባኝም። ቃ- አ-ገ-ኝ-። ---------።
Ја не разумем значење. ትር-- አ-----። ትርጉሙ አልገባኝም። 0
ቃ- አ-----። ቃሉ አ-----። ቃሉ አልገባኝም። ቃ- አ-ገ-ኝ-። ---------።
учитељ መም-ሩ መምህሩ 0
አ--- ነ-- አ-----። አረ-- ነ-- አ-----። አረፍተ ነገሩ አልገባኝም። አ-ፍ- ነ-ሩ አ-ገ-ኝ-። ---------------።
Разумете ли учитеља? መም--- ይ----? መምህሩን ይረዱታል? 0
አ--- ነ-- አ-----። አረ-- ነ-- አ-----። አረፍተ ነገሩ አልገባኝም። አ-ፍ- ነ-ሩ አ-ገ-ኝ-። ---------------።
Да, добро га разумем. አዎ ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥሩ እረዳዋለው። 0
ት--- አ-----። ትር-- አ-----። ትርጉሙ አልገባኝም። ት-ጉ- አ-ገ-ኝ-። -----------።
учитељица መም-ሯ መምህሯ 0
ት--- አ-----። ትር-- አ-----። ትርጉሙ አልገባኝም። ት-ጉ- አ-ገ-ኝ-። -----------።
Разумете ли учитељицу? መም--- ይ----? መምህሯን ይረዷታል? 0
መ--- መም-ሩ መምህሩ መ-ህ- ----
Да, добро је разумем. አዎ ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥሩ እረዳታለው። 0
መ--- መም-ሩ መምህሩ መ-ህ- ----
људи ህዝብ ህዝብ 0
መ---- ይ----? መም--- ይ----? መምህሩን ይረዱታል? መ-ህ-ን ይ-ዱ-ል? -----------?
Разумете ли људе? ህዝ-- ይ----? ህዝቡን ይረዱታል? 0
መ---- ይ----? መም--- ይ----? መምህሩን ይረዱታል? መ-ህ-ን ይ-ዱ-ል? -----------?
Не, не разумем их тако добро. አይ ፤---- ጥ- አ------። አይ ፤እነሱን ጥሩ አልረዳቸውም። 0
አ- ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥሩ እረዳዋለው። አ- ፤ ጥ- እ-ዳ-ለ-። ---፤----------።
пријатљица ሴት ጋ-ኛ ሴት ጋደኛ 0
አ- ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥሩ እረዳዋለው። አ- ፤ ጥ- እ-ዳ-ለ-። ---፤----------።
Имате ли пријатељицу? ሴት ጋ-- አ---? ሴት ጋደኛ አለዎት? 0
መ--- መም-ሯ መምህሯ መ-ህ- ----
Да, имам. አዎ ፤ አ--። አዎ ፤ አለኝ። 0
መ--- መም-ሯ መምህሯ መ-ህ- ----
кћерка ሴት ልጅ ሴት ልጅ 0
መ---- ይ----? መም--- ይ----? መምህሯን ይረዷታል? መ-ህ-ን ይ-ዷ-ል? -----------?
Имате ли кћерку? ሴት ል- አ---? ሴት ልጅ አለዎት? 0
መ---- ይ----? መም--- ይ----? መምህሯን ይረዷታል? መ-ህ-ን ይ-ዷ-ል? -----------?
Не, немам. አይ ፤ የ---። አይ ፤ የለኝም። 0
አ- ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥ- እ-----። አዎ ፤ ጥሩ እረዳታለው። አ- ፤ ጥ- እ-ዳ-ለ-። ---፤----------።

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.