Рјечник

sr Негација 1   »   ca Negació 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [seixanta-quatre]

Negació 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја не разумем реч. No-e-t-nc-la-p---ula. N- e----- l- p------- N- e-t-n- l- p-r-u-a- --------------------- No entenc la paraula. 0
Ја не разумем реченицу. N--en-en- -a---a--. N- e----- l- f----- N- e-t-n- l- f-a-e- ------------------- No entenc la frase. 0
Ја не разумем значење. No----e-c-el s-g-i---a-. N- e----- e- s---------- N- e-t-n- e- s-g-i-i-a-. ------------------------ No entenc el significat. 0
учитељ el ---tre e- m----- e- m-s-r- --------- el mestre 0
Разумете ли учитеља? Ent---e- me----? E---- e- m------ E-t-n e- m-s-r-? ---------------- Entén el mestre? 0
Да, добро га разумем. Sí----e--enc bé. S-- l------- b-- S-, l-e-t-n- b-. ---------------- Sí, l’entenc bé. 0
учитељица l--mes-ra l- m----- l- m-s-r- --------- la mestra 0
Разумете ли учитељицу? E---n-la-me--r-? E---- l- m------ E-t-n l- m-s-r-? ---------------- Entén la mestra? 0
Да, добро је разумем. S-- l’---en----. S-- l------- b-- S-, l-e-t-n- b-. ---------------- Sí, l’entenc bé. 0
људи l---e-t l- g--- l- g-n- ------- la gent 0
Разумете ли људе? E---n -a gen-? E---- l- g---- E-t-n l- g-n-? -------------- Entén la gent? 0
Не, не разумем их тако добро. N------l--n-enc--a-re -é. N-- n- l------- g---- b-- N-, n- l-e-t-n- g-i-e b-. ------------------------- No, no l’entenc gaire bé. 0
пријатљица la xi--ta l- x----- l- x-c-t- --------- la xicota 0
Имате ли пријатељицу? T--xi--ta v--tè? T- x----- v----- T- x-c-t- v-s-è- ---------------- Té xicota vostè? 0
Да, имам. Sí,-e----nc. S-- e- t---- S-, e- t-n-. ------------ Sí, en tinc. 0
кћерка l- fil-a l- f---- l- f-l-a -------- la filla 0
Имате ли кћерку? T- una f---a v---è? T- u-- f---- v----- T- u-a f-l-a v-s-è- ------------------- Té una filla vostè? 0
Не, немам. N-- n- -n ---c. N-- n- e- t---- N-, n- e- t-n-. --------------- No, no en tinc. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.