Рјечник

sr Негација 1   »   de Verneinung 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [vierundsechzig]

Verneinung 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Ја не разумем реч. I---verst--e ----W--t nicht. I-- v------- d-- W--- n----- I-h v-r-t-h- d-s W-r- n-c-t- ---------------------------- Ich verstehe das Wort nicht. 0
Ја не разумем реченицу. I----e--teh- --n---t-------. I-- v------- d-- S--- n----- I-h v-r-t-h- d-n S-t- n-c-t- ---------------------------- Ich verstehe den Satz nicht. 0
Ја не разумем значење. Ic--v--s--he---e -e-eu-un---i---. I-- v------- d-- B-------- n----- I-h v-r-t-h- d-e B-d-u-u-g n-c-t- --------------------------------- Ich verstehe die Bedeutung nicht. 0
учитељ d-r-Le--er d-- L----- d-r L-h-e- ---------- der Lehrer 0
Разумете ли учитеља? V-r-tehe- --e-de--Leh---? V-------- S-- d-- L------ V-r-t-h-n S-e d-n L-h-e-? ------------------------- Verstehen Sie den Lehrer? 0
Да, добро га разумем. Ja,---h ---s---e-ih---u-. J-- i-- v------- i-- g--- J-, i-h v-r-t-h- i-n g-t- ------------------------- Ja, ich verstehe ihn gut. 0
учитељица d-- Le---r-n d-- L------- d-e L-h-e-i- ------------ die Lehrerin 0
Разумете ли учитељицу? Ve-s-e-e- -ie-d-- -e-rerin? V-------- S-- d-- L-------- V-r-t-h-n S-e d-e L-h-e-i-? --------------------------- Verstehen Sie die Lehrerin? 0
Да, добро је разумем. J---ic- v-rs---- sie----. J-- i-- v------- s-- g--- J-, i-h v-r-t-h- s-e g-t- ------------------------- Ja, ich verstehe sie gut. 0
људи d-e-L-ute d-- L---- d-e L-u-e --------- die Leute 0
Разумете ли људе? Ve--te----Si- --- -eut-? V-------- S-- d-- L----- V-r-t-h-n S-e d-e L-u-e- ------------------------ Verstehen Sie die Leute? 0
Не, не разумем их тако добро. N-i-- ich-v-rs-e---si----cht -o-gu-. N---- i-- v------- s-- n---- s- g--- N-i-, i-h v-r-t-h- s-e n-c-t s- g-t- ------------------------------------ Nein, ich verstehe sie nicht so gut. 0
пријатљица die-F----d-n d-- F------- d-e F-e-n-i- ------------ die Freundin 0
Имате ли пријатељицу? Ha-en --- --ne-Fre-n--n? H---- S-- e--- F-------- H-b-n S-e e-n- F-e-n-i-? ------------------------ Haben Sie eine Freundin? 0
Да, имам. J-,--c----be---n-. J-- i-- h--- e---- J-, i-h h-b- e-n-. ------------------ Ja, ich habe eine. 0
кћерка di---o----r d-- T------ d-e T-c-t-r ----------- die Tochter 0
Имате ли кћерку? H---n------ine --c--er? H---- S-- e--- T------- H-b-n S-e e-n- T-c-t-r- ----------------------- Haben Sie eine Tochter? 0
Не, немам. N--n--ich---b---e--e. N---- i-- h--- k----- N-i-, i-h h-b- k-i-e- --------------------- Nein, ich habe keine. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.