Рјечник

sr Негација 1   »   he ‫שלילה 1‬

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

‫64 [שישים וארבע]‬

64 [shishim w\'arba]

‫שלילה 1‬

[shlilah 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ја не разумем реч. ‫א-- ל--מ--ן - - -ת ה-י---‬ ‫--- ל- מ--- / ה א- ה------ ‫-נ- ל- מ-י- / ה א- ה-י-ה-‬ --------------------------- ‫אני לא מבין / ה את המילה.‬ 0
an- -o-mev--/-e---a---t--amil--. a-- l- m------------ e- h------- a-i l- m-v-n-m-v-n-h e- h-m-l-h- -------------------------------- ani lo mevin/mevinah et hamilah.
Ја не разумем реченицу. ‫א-י ל- מ-ין---- א- ה-----‬ ‫--- ל- מ--- / ה א- ה------ ‫-נ- ל- מ-י- / ה א- ה-ש-ט-‬ --------------------------- ‫אני לא מבין / ה את המשפט.‬ 0
a---lo m--------i--h e- h----hpat. a-- l- m------------ e- h--------- a-i l- m-v-n-m-v-n-h e- h-m-s-p-t- ---------------------------------- ani lo mevin/mevinah et hamishpat.
Ја не разумем значење. ‫-נ---א--ב-- - --א- ה----ות-‬ ‫--- ל- מ--- / ה א- ה-------- ‫-נ- ל- מ-י- / ה א- ה-ש-ע-ת-‬ ----------------------------- ‫אני לא מבין / ה את המשמעות.‬ 0
an--------i--mev-na- -- -am---ma-ut. a-- l- m------------ e- h----------- a-i l- m-v-n-m-v-n-h e- h-m-s-m-'-t- ------------------------------------ ani lo mevin/mevinah et hamashma'ut.
учитељ ‫ה--ר-‬ ‫------ ‫-מ-ר-‬ ------- ‫המורה‬ 0
ham---h h------ h-m-r-h ------- hamoreh
Разумете ли учитеља? ‫------ מ-י----ה -ת -----?‬ ‫-- / ה מ--- / ה א- ה------ ‫-ת / ה מ-י- / ה א- ה-ו-ה-‬ --------------------------- ‫את / ה מבין / ה את המורה?‬ 0
at--/at m-vin-m-v--a- et-ha-or--? a------ m------------ e- h------- a-a-/-t m-v-n-m-v-n-h e- h-m-r-h- --------------------------------- atah/at mevin/mevinah et hamoreh?
Да, добро га разумем. ‫----א-- ---ן - ה--ותו ה-טב.‬ ‫--- א-- מ--- / ה א--- ה----- ‫-ן- א-י מ-י- / ה א-ת- ה-ט-.- ----------------------------- ‫כן, אני מבין / ה אותו היטב.‬ 0
ken, an- me--n--evi--h -to -ey-ev. k--- a-- m------------ o-- h------ k-n- a-i m-v-n-m-v-n-h o-o h-y-e-. ---------------------------------- ken, ani mevin/mevinah oto heytev.
учитељица ‫ה---ה‬ ‫------ ‫-מ-ר-‬ ------- ‫המורה‬ 0
h--o-ah h------ h-m-r-h ------- hamorah
Разумете ли учитељицу? ‫-ת /-ה-מ-י- ------ -מורה?‬ ‫-- / ה מ--- / ה א- ה------ ‫-ת / ה מ-י- / ה א- ה-ו-ה-‬ --------------------------- ‫את / ה מבין / ה את המורה?‬ 0
at--/-- -e---/-e----h -t-h--o---? a------ m------------ e- h------- a-a-/-t m-v-n-m-v-n-h e- h-m-r-h- --------------------------------- atah/at mevin/mevinah et hamorah?
Да, добро је разумем. ‫-ן,-אנ----י----- אות- -י---‬ ‫--- א-- מ--- / ה א--- ה----- ‫-ן- א-י מ-י- / ה א-ת- ה-ט-.- ----------------------------- ‫כן, אני מבין / ה אותה היטב.‬ 0
ken, -n- --v-n/mev-na----a- -e--ev. k--- a-- m------------ o--- h------ k-n- a-i m-v-n-m-v-n-h o-a- h-y-e-. ----------------------------------- ken, ani mevin/mevinah otah heytev.
људи ‫--נשים‬ ‫------- ‫-א-ש-ם- -------- ‫האנשים‬ 0
h---nas-im h--------- h-'-n-s-i- ---------- ha'anashim
Разумете ли људе? ‫-ת --- -ב-ן-/ ה את -א----?‬ ‫-- / ה מ--- / ה א- ה------- ‫-ת / ה מ-י- / ה א- ה-נ-י-?- ---------------------------- ‫את / ה מבין / ה את האנשים?‬ 0
at---a------n/--vi-a---t ha-an-shim? a------ m------------ e- h---------- a-a-/-t m-v-n-m-v-n-h e- h-'-n-s-i-? ------------------------------------ atah/at mevin/mevinah et ha'anashim?
Не, не разумем их тако добро. ‫ל-, א-י--א --י- /----ו-- -ל -ך טו--‬ ‫--- א-- ל- מ--- / ה א--- כ- כ- ט---- ‫-א- א-י ל- מ-י- / ה א-ת- כ- כ- ט-ב-‬ ------------------------------------- ‫לא, אני לא מבין / ה אותם כל כך טוב.‬ 0
l-- -ni l- --vin-me--n---o-a---o--k--h ---. l-- a-- l- m------------ o--- k-- k--- t--- l-, a-i l- m-v-n-m-v-n-h o-a- k-l k-k- t-v- ------------------------------------------- lo, ani lo mevin/mevinah otam kol kakh tov.
пријатљица ‫הח-ר-‬ ‫------ ‫-ח-ר-‬ ------- ‫החברה‬ 0
hax----ah h-------- h-x-v-r-h --------- haxaverah
Имате ли пријатељицу? ‫י--ל- --רה-‬ ‫-- ל- ח----- ‫-ש ל- ח-ר-?- ------------- ‫יש לך חברה?‬ 0
y-sh-lekh--la----a---a-? y--- l--------- x------- y-s- l-k-a-l-k- x-v-r-h- ------------------------ yesh lekha/lakh xaverah?
Да, имам. ‫כ-- -ש ל--ח---.‬ ‫--- י- ל- ח----- ‫-ן- י- ל- ח-ר-.- ----------------- ‫כן, יש לי חברה.‬ 0
ke---ye-h-----aver--. k--- y--- l- x------- k-n- y-s- l- x-v-r-h- --------------------- ken, yesh li xaverah.
кћерка ‫הבת‬ ‫---- ‫-ב-‬ ----- ‫הבת‬ 0
h---t h---- h-b-t ----- habat
Имате ли кћерку? ‫-- -- -ת?‬ ‫-- ל- ב--- ‫-ש ל- ב-?- ----------- ‫יש לך בת?‬ 0
y--h lekh---a-- -a-? y--- l--------- b--- y-s- l-k-a-l-k- b-t- -------------------- yesh lekha/lakh bat?
Не, немам. ‫-א, -י- -י ב-.‬ ‫--- א-- ל- ב--- ‫-א- א-ן ל- ב-.- ---------------- ‫לא, אין לי בת.‬ 0
l-- --n-l--ba-. l-- e-- l- b--- l-, e-n l- b-t- --------------- lo, eyn li bat.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.