Рјечник

sr Негација 2   »   be Адмаўленне 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [шэсцьдзесят пяць]

65 [shests’dzesyat pyats’]

Адмаўленне 2

[Admaulenne 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Да ли је прстен скуп? К--ьц- -арагое? К----- д------- К-л-ц- д-р-г-е- --------------- Кольца дарагое? 0
Ko-’--a-------e? K------ d------- K-l-t-a d-r-g-e- ---------------- Kol’tsa daragoe?
Не, он кошта само стотину евра. Н---яно-ка-т-е ўс-г--с-о-еў-а. Н-- я-- к----- ў---- с-- е---- Н-, я-о к-ш-у- ў-я-о с-о е-р-. ------------------------------ Не, яно каштуе ўсяго сто еўра. 0
N----an- ---htue-usya-- s-o ---ra. N-- y--- k------ u----- s-- y----- N-, y-n- k-s-t-e u-y-g- s-o y-u-a- ---------------------------------- Ne, yano kashtue usyago sto yeura.
Али ја имам само педесет. А-- - -яне -о-ь-і -----зес-т. А-- ў м--- т----- п---------- А-е ў м-н- т-л-к- п-ц-д-е-я-. ----------------------------- Але ў мяне толькі пяцьдзесят. 0
Al----my------l’k- -y----dz---a-. A-- u m---- t----- p------------- A-e u m-a-e t-l-k- p-a-s-d-e-y-t- --------------------------------- Ale u myane tol’kі pyats’dzesyat.
Јеси ли већ готов / готовa? Ты ў-о --т-в--- -атова? Т- ў-- г----- / г------ Т- ў-о г-т-в- / г-т-в-? ----------------------- Ты ўжо гатовы / гатова? 0
Ty---ho--a--vy / -a---a? T- u--- g----- / g------ T- u-h- g-t-v- / g-t-v-? ------------------------ Ty uzho gatovy / gatova?
Не, још не. Не- -----не. Н-- я--- н-- Н-, я-ч- н-. ------------ Не, яшчэ не. 0
N-, --shch- -e. N-- y------ n-- N-, y-s-c-e n-. --------------- Ne, yashche ne.
Али сам ускоро готов / готова. А-е -ут-- --б-ду -а-о-ы-/-г-----. А-- х---- я б--- г----- / г------ А-е х-т-а я б-д- г-т-в- / г-т-в-. --------------------------------- Але хутка я буду гатовы / гатова. 0
Al--k----a y--b-d- -a-------gat--a. A-- k----- y- b--- g----- / g------ A-e k-u-k- y- b-d- g-t-v- / g-t-v-. ----------------------------------- Ale khutka ya budu gatovy / gatova.
Желиш ли још супе? Хо-аш яшч- су-у? Х---- я--- с---- Х-ч-ш я-ч- с-п-? ---------------- Хочаш яшчэ супу? 0
Kho-h-sh-y-shc-e -u--? K------- y------ s---- K-o-h-s- y-s-c-e s-p-? ---------------------- Khochash yashche supu?
Не, не желим више. Н---бо-ь--н- --чу. Н-- б---- н- х---- Н-, б-л-ш н- х-ч-. ------------------ Не, больш не хачу. 0
Ne- -o---- n--kh-chu. N-- b----- n- k------ N-, b-l-s- n- k-a-h-. --------------------- Ne, bol’sh ne khachu.
Али још један сладолед. А-- -ачу--ш-э-адн- -а--ж--ае. А-- х--- я--- а--- м--------- А-е х-ч- я-ч- а-н- м-р-ж-н-е- ----------------------------- Але хачу яшчэ адно марожанае. 0
A-- ---c-- yashche ---- ----zhana-. A-- k----- y------ a--- m---------- A-e k-a-h- y-s-c-e a-n- m-r-z-a-a-. ----------------------------------- Ale khachu yashche adno marozhanae.
Станујеш ли већ дуго овде? Ты ў----а--- ту--жывеш? Т- ў-- д---- т-- ж----- Т- ў-о д-ў-о т-т ж-в-ш- ----------------------- Ты ўжо даўно тут жывеш? 0
Ty-u-h--d--n---ut---y----? T- u--- d---- t-- z------- T- u-h- d-u-o t-t z-y-e-h- -------------------------- Ty uzho dauno tut zhyvesh?
Не, тек један месец. Не,-т-ль-- а-з-- ме--ц. Н-- т----- а---- м----- Н-, т-л-к- а-з-н м-с-ц- ----------------------- Не, толькі адзін месяц. 0
N-- t--’k- ad--- me-y--s. N-- t----- a---- m------- N-, t-l-k- a-z-n m-s-a-s- ------------------------- Ne, tol’kі adzіn mesyats.
Али већ познајем много људи. А-- - -е----ўжо мно--х-л----й. А-- я в---- ў-- м----- л------ А-е я в-д-ю ў-о м-о-і- л-д-е-. ------------------------------ Але я ведаю ўжо многіх людзей. 0
Ale y- --da-u -zho m--g-kh-l--d-ey. A-- y- v----- u--- m------ l------- A-e y- v-d-y- u-h- m-o-і-h l-u-z-y- ----------------------------------- Ale ya vedayu uzho mnogіkh lyudzey.
Путујеш ли сутра кући? Т--з-ў--- -дзеш ----м-? Т- з----- е---- д------ Т- з-ў-р- е-з-ш д-д-м-? ----------------------- Ты заўтра едзеш дадому? 0
T-----t-- yed-e-h da---u? T- z----- y------ d------ T- z-u-r- y-d-e-h d-d-m-? ------------------------- Ty zautra yedzesh dadomu?
Не, тек за викенд. Не----л-кі-ў к---ы тыд-я. Н-- т----- ў к---- т----- Н-, т-л-к- ў к-н-ы т-д-я- ------------------------- Не, толькі ў канцы тыдня. 0
Ne- -ol’-і - k-n-sy -ydn-a. N-- t----- u k----- t------ N-, t-l-k- u k-n-s- t-d-y-. --------------------------- Ne, tol’kі u kantsy tydnya.
Али се враћам већ у недељу. Але я--ярт---я---- ў ня-зелю. А-- я в------- ў-- ў н------- А-е я в-р-а-с- ў-о ў н-д-е-ю- ----------------------------- Але я вяртаюся ўжо ў нядзелю. 0
Al- y- -----ay-s---uzh--- ----zel--. A-- y- v---------- u--- u n--------- A-e y- v-a-t-y-s-a u-h- u n-a-z-l-u- ------------------------------------ Ale ya vyartayusya uzho u nyadzelyu.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Тва----------- даро----? Т--- д---- ў-- д-------- Т-а- д-ч-а ў-о д-р-с-а-? ------------------------ Твая дачка ўжо дарослая? 0
Tv----d-ch-- uz-o da-os-ay-? T---- d----- u--- d--------- T-a-a d-c-k- u-h- d-r-s-a-a- ---------------------------- Tvaya dachka uzho daroslaya?
Не, она има тек седамнаест година. Н-,--й-т--ь--------ц-аць гад--. Н-- ё- т----- с--------- г----- Н-, ё- т-л-к- с-м-а-ц-ц- г-д-ў- ------------------------------- Не, ёй толькі семнаццаць гадоў. 0
Ne,---- to-’kі s------ts---- ga--u. N-- y-- t----- s------------ g----- N-, y-y t-l-k- s-m-a-s-s-t-’ g-d-u- ----------------------------------- Ne, yoy tol’kі semnatstsats’ gadou.
Али она већ има момка. А---- яе ў-о ё-ць хл--ец. А-- ў я- ў-- ё--- х------ А-е ў я- ў-о ё-ц- х-о-е-. ------------------------- Але ў яе ўжо ёсць хлопец. 0
A---- ya-e--zho y-st-’ k-lo--t-. A-- u y--- u--- y----- k-------- A-e u y-y- u-h- y-s-s- k-l-p-t-. -------------------------------- Ale u yaye uzho yosts’ khlopets.

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!