Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   bg Притежателни местоимения 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [шейсет и шест]

66 [sheyset i shest]

Притежателни местоимения 1

[Pritezhatelni mestoimeniya 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
ја – мој / моја / моје аз --мо- - -в-й-/--и а- – м-- / с--- / с- а- – м-й / с-о- / с- -------------------- аз – мой / свой / си 0
a--–-m---/------- -i a- – m-- / s--- / s- a- – m-y / s-o- / s- -------------------- az – moy / svoy / si
Ја не могу наћи мој кључ. Н- м--- да--аме----о---лю--/-св-- --юч --кл--а --. Н- м--- д- н----- м-- к--- / с--- к--- / к---- с-- Н- м-г- д- н-м-р- м-я к-ю- / с-о- к-ю- / к-ю-а с-. -------------------------------------------------- Не мога да намеря моя ключ / своя ключ / ключа си. 0
Ne mo-a -- nam-r-- m--a -------/ -voya -lyuc--/ k----ha si. N- m--- d- n------ m--- k----- / s---- k----- / k------ s-- N- m-g- d- n-m-r-a m-y- k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-. ----------------------------------------------------------- Ne moga da namerya moya klyuch / svoya klyuch / klyucha si.
Ја не могу наћи моју возну карту. Не----- -а нам-р---оя--и--т --с--- б-лет-- ----та-си. Н- м--- д- н----- м-- б---- / с--- б---- / б----- с-- Н- м-г- д- н-м-р- м-я б-л-т / с-о- б-л-т / б-л-т- с-. ----------------------------------------------------- Не мога да намеря моя билет / своя билет / билета си. 0
N- ---a--- -am-r-a--oya bi-et /--vo-a -i-e--- ---eta-si. N- m--- d- n------ m--- b---- / s---- b---- / b----- s-- N- m-g- d- n-m-r-a m-y- b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-. -------------------------------------------------------- Ne moga da namerya moya bilet / svoya bilet / bileta si.
ти – твој / твоја / твоје ти-– тв-й / -в-- / -и т- – т--- / с--- / с- т- – т-о- / с-о- / с- --------------------- ти – твой / свой / си 0
ti-– tvo- / sv-y-- si t- – t--- / s--- / s- t- – t-o- / s-o- / s- --------------------- ti – tvoy / svoy / si
Јеси ли нашао твој кључ? Н--е-и ли--в-я клю- - св---к--ч-/-ключа-си? Н----- л- т--- к--- / с--- к--- / к---- с-- Н-м-р- л- т-о- к-ю- / с-о- к-ю- / к-ю-а с-? ------------------------------------------- Намери ли твоя ключ / своя ключ / ключа си? 0
N----i -i tvoy- -l-uc- --s--y- ---uch --kl-ucha s-? N----- l- t---- k----- / s---- k----- / k------ s-- N-m-r- l- t-o-a k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-? --------------------------------------------------- Nameri li tvoya klyuch / svoya klyuch / klyucha si?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Н---ри -----оя --л-- --своя -и--- / б--е---си? Н----- л- т--- б---- / с--- б---- / б----- с-- Н-м-р- л- т-о- б-л-т / с-о- б-л-т / б-л-т- с-? ---------------------------------------------- Намери ли твоя билет / своя билет / билета си? 0
Nameri l-----y-----e----s-o-- b---t - b--e----i? N----- l- t---- b---- / s---- b---- / b----- s-- N-m-r- l- t-o-a b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-? ------------------------------------------------ Nameri li tvoya bilet / svoya bilet / bileta si?
он – његов / његова / његово т-й –-н-г-в --му т-- – н---- / м- т-й – н-г-в / м- ---------------- той – негов / му 0
t-y – --go- ---u t-- – n---- / m- t-y – n-g-v / m- ---------------- toy – negov / mu
Знаш ли где је његов кључ? З-аеш л- -ъде-- не-ов-я- --ю- ----ю-ът-му? З---- л- к--- е н------- к--- / к----- м-- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-я- к-ю- / к-ю-ъ- м-? ------------------------------------------ Знаеш ли къде е неговият ключ / ключът му? 0
Zn---h -i kyde ye----oviy-t -lyuc- - -ly-ch-----? Z----- l- k--- y- n-------- k----- / k------- m-- Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t k-y-c- / k-y-c-y- m-? ------------------------------------------------- Znaesh li kyde ye negoviyat klyuch / klyuchyt mu?
Знаш ли где је његова возна карта? З------и --д--- не-ови-- -и--- / б---тъ----? З---- л- к--- е н------- б---- / б------ м-- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-я- б-л-т / б-л-т-т м-? -------------------------------------------- Знаеш ли къде е неговият билет / билетът му? 0
Z--esh--i k-d---- n-g---y-- -ilet-- --le-y----? Z----- l- k--- y- n-------- b---- / b------ m-- Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t b-l-t / b-l-t-t m-? ----------------------------------------------- Znaesh li kyde ye negoviyat bilet / biletyt mu?
она – њен / њена / њено тя –-н--- --й т- – н--- / й т- – н-и- / й ------------- тя – неин / й 0
ty- --nei--/-y t-- – n--- / y t-a – n-i- / y -------------- tya – nein / y
Њен новац је нестао. Н-й-и----ар- /-----т- й -- -яма. Н------ п--- / п----- й г- н---- Н-й-и-е п-р- / п-р-т- й г- н-м-. -------------------------------- Нейните пари / парите й ги няма. 0
Ne-nite-par--- pa-i-e-y gi ---m-. N------ p--- / p----- y g- n----- N-y-i-e p-r- / p-r-t- y g- n-a-a- --------------------------------- Neynite pari / parite y gi nyama.
Њена кредитна картица је такође нестала. Не-ната к-е----а--арт--/ -----тнат-----ар-- с-щ- я н-м-. Н------ к------- к---- / к--------- й к---- с--- я н---- Н-й-а-а к-е-и-н- к-р-а / к-е-и-н-т- й к-р-а с-щ- я н-м-. -------------------------------------------------------- Нейната кредитна карта / кредитната й карта също я няма. 0
N-ynat- k-edit-a --r-a-/--re----a-a - -arta--ys--ho ya-----a. N------ k------- k---- / k--------- y k---- s------ y- n----- N-y-a-a k-e-i-n- k-r-a / k-e-i-n-t- y k-r-a s-s-c-o y- n-a-a- ------------------------------------------------------------- Neynata kreditna karta / kreditnata y karta syshcho ya nyama.
ми – наш / наша / наше ни- –-наш---ни н-- – н-- / н- н-е – н-ш / н- -------------- ние – наш / ни 0
n---–---sh---ni n-- – n--- / n- n-e – n-s- / n- --------------- nie – nash / ni
Наш деда је болестан. Наш-ят дя-о / -яд---и-е-б-л-н. Н----- д--- / д--- н- е б----- Н-ш-я- д-д- / д-д- н- е б-л-н- ------------------------------ Нашият дядо / дядо ни е болен. 0
N--h---t ---d- / --ad--n- ---b--en. N------- d---- / d---- n- y- b----- N-s-i-a- d-a-o / d-a-o n- y- b-l-n- ----------------------------------- Nashiyat dyado / dyado ni ye bolen.
Наша бака је здрава. Н-ша------а - ба---ни-е ---ав-. Н----- б--- / б--- н- е з------ Н-ш-т- б-б- / б-б- н- е з-р-в-. ------------------------------- Нашата баба / баба ни е здрава. 0
N----ta ba-a --------i--- zd-ava. N------ b--- / b--- n- y- z------ N-s-a-a b-b- / b-b- n- y- z-r-v-. --------------------------------- Nashata baba / baba ni ye zdrava.
ви – ваш / ваша / ваше в-е - ва- /-ви в-- – в-- / в- в-е – в-ш / в- -------------- вие – ваш / ви 0
v-e --v--h /--i v-- – v--- / v- v-e – v-s- / v- --------------- vie – vash / vi
Децо, где је ваш тата? Дец-----------а-и-т -а-а --б--а --? Д---- к--- е в----- б--- / б--- в-- Д-ц-, к-д- е в-ш-я- б-щ- / б-щ- в-? ----------------------------------- Деца, къде е вашият баща / баща ви? 0
D-t-a--ky-e-y---a-hi-a----s--h- - -as-c---vi? D----- k--- y- v------- b------ / b------ v-- D-t-a- k-d- y- v-s-i-a- b-s-c-a / b-s-c-a v-? --------------------------------------------- Detsa, kyde ye vashiyat bashcha / bashcha vi?
Децо, где је ваша мама? Де--,--ъд------ша-а----к--- м--к- --? Д---- к--- е в----- м---- / м---- в-- Д-ц-, к-д- е в-ш-т- м-й-а / м-й-а в-? ------------------------------------- Деца, къде е вашата майка / майка ви? 0
D--s-----de y----s-at--ma--------y---vi? D----- k--- y- v------ m---- / m---- v-- D-t-a- k-d- y- v-s-a-a m-y-a / m-y-a v-? ---------------------------------------- Detsa, kyde ye vashata mayka / mayka vi?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!