Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ka კუთვნილებითი ნაცვალსახელები 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [სამოცდაექვსი]

66 [samotsdaekvsi]

კუთვნილებითი ნაცვალსახელები 1

[k'utvnilebiti natsvalsakhelebi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
ја – мој / моја / моје მე---ჩემი მ- – ჩ--- მ- – ჩ-მ- --------- მე – ჩემი 0
me –-ch-mi m- – c---- m- – c-e-i ---------- me – chemi
Ја не могу наћи мој кључ. ჩ-მს-გ---------ერ-ვ--ულობ. ჩ--- გ------- ვ-- ვ------- ჩ-მ- გ-ს-ღ-ბ- ვ-რ ვ-ო-ლ-ბ- -------------------------- ჩემს გასაღებს ვერ ვპოულობ. 0
chem- g--ag-e-- --r--p--ulo-. c---- g-------- v-- v-------- c-e-s g-s-g-e-s v-r v-'-u-o-. ----------------------------- chems gasaghebs ver vp'oulob.
Ја не могу наћи моју возну карту. ჩემს -------ვერ--პოუ-ობ. ჩ--- ბ----- ვ-- ვ------- ჩ-მ- ბ-ლ-თ- ვ-რ ვ-ო-ლ-ბ- ------------------------ ჩემს ბილეთს ვერ ვპოულობ. 0
che-------t- ver v-'ou-o-. c---- b----- v-- v-------- c-e-s b-l-t- v-r v-'-u-o-. -------------------------- chems bilets ver vp'oulob.
ти – твој / твоја / твоје შენ-–--ე-ი შ-- – შ--- შ-ნ – შ-ნ- ---------- შენ – შენი 0
sh-n –-sheni s--- – s---- s-e- – s-e-i ------------ shen – sheni
Јеси ли нашао твој кључ? ი---ე --ნი--ა--ღები? ი---- შ--- გ-------- ი-ო-ე შ-ნ- გ-ს-ღ-ბ-? -------------------- იპოვე შენი გასაღები? 0
ip-o-- she-- --s----b-? i----- s---- g--------- i-'-v- s-e-i g-s-g-e-i- ----------------------- ip'ove sheni gasaghebi?
Јеси ли нашао твоју возну карту? ი---ე---ნ---ილეთი? ი---- შ--- ბ------ ი-ო-ე შ-ნ- ბ-ლ-თ-? ------------------ იპოვე შენი ბილეთი? 0
i---v---h--i b--et-? i----- s---- b------ i-'-v- s-e-i b-l-t-? -------------------- ip'ove sheni bileti?
он – његов / његова / његово ი--- ---ი ი- – მ--- ი- – მ-ს- --------- ის – მისი 0
is-– --si i- – m--- i- – m-s- --------- is – misi
Знаш ли где је његов кључ? იცი- სად-არის--ის- --ს--ე-ი? ი--- ს-- ა--- მ--- გ-------- ი-ი- ს-დ ა-ი- მ-ს- გ-ს-ღ-ბ-? ---------------------------- იცი, სად არის მისი გასაღები? 0
i-s-, --- --i--m--i g---g--b-? i---- s-- a--- m--- g--------- i-s-, s-d a-i- m-s- g-s-g-e-i- ------------------------------ itsi, sad aris misi gasaghebi?
Знаш ли где је његова возна карта? იც---------ი--მი---ბ--ეთი? ი--- ს-- ა--- მ--- ბ------ ი-ი- ს-დ ა-ი- მ-ს- ბ-ლ-თ-? -------------------------- იცი, სად არის მისი ბილეთი? 0
it-i,-s-- ---- m-si--i--t-? i---- s-- a--- m--- b------ i-s-, s-d a-i- m-s- b-l-t-? --------------------------- itsi, sad aris misi bileti?
она – њен / њена / њено ი--[--ლ-] - ---ი-[---ის] ი- [----- – მ--- [------ ი- [-ა-ი- – მ-ს- [-ა-ი-] ------------------------ ის [ქალი] – მისი [ქალის] 0
i-----li- –--i-i--kalis] i- [----- – m--- [------ i- [-a-i- – m-s- [-a-i-] ------------------------ is [kali] – misi [kalis]
Њен новац је нестао. მის- ---ი და---რგ-. მ--- ფ--- დ-------- მ-ს- ფ-ლ- დ-ი-ა-გ-. ------------------- მისი ფული დაიკარგა. 0
m-s- -ul- --ik-arg-. m--- p--- d--------- m-s- p-l- d-i-'-r-a- -------------------- misi puli daik'arga.
Њена кредитна картица је такође нестала. დ--მი---ს---ედიტ--ბა-ა--ც-დ-ი-----. დ- მ--- ს-------- ბ------ დ-------- დ- მ-ს- ს-კ-ე-ი-ო ბ-რ-თ-ც დ-ი-ა-გ-. ----------------------------------- და მისი საკრედიტო ბარათიც დაიკარგა. 0
d--mi-i-sa-'re--t-o--a-a---s -ai-'--g-. d- m--- s---------- b------- d--------- d- m-s- s-k-r-d-t-o b-r-t-t- d-i-'-r-a- --------------------------------------- da misi sak'redit'o baratits daik'arga.
ми – наш / наша / наше ჩვენ-----ე-ი ჩ--- – ჩ---- ჩ-ე- – ჩ-ე-ი ------------ ჩვენ – ჩვენი 0
ch--n – ch---i c---- – c----- c-v-n – c-v-n- -------------- chven – chveni
Наш деда је болестан. ჩვე-ი-----ა ---- არი-. ჩ---- ბ---- ა--- ა---- ჩ-ე-ი ბ-ბ-ა ა-ა- ა-ი-. ---------------------- ჩვენი ბაბუა ავად არის. 0
c-v--- --bua -va----is. c----- b---- a--- a---- c-v-n- b-b-a a-a- a-i-. ----------------------- chveni babua avad aris.
Наша бака је здрава. ჩ-ენი-----ა -ა-მ-თე-ად---ის. ჩ---- ბ---- ჯ--------- ა---- ჩ-ე-ი ბ-ბ-ა ჯ-ნ-რ-ე-ა- ა-ი-. ---------------------------- ჩვენი ბებია ჯანმრთელად არის. 0
chv-n----b---j-n--te--d-a-i-. c----- b---- j--------- a---- c-v-n- b-b-a j-n-r-e-a- a-i-. ----------------------------- chveni bebia janmrtelad aris.
ви – ваш / ваша / ваше თ---ნ –-თქ--ნი თ---- – თ----- თ-ვ-ნ – თ-ვ-ნ- -------------- თქვენ – თქვენი 0
tk-en – t--eni t---- – t----- t-v-n – t-v-n- -------------- tkven – tkveni
Децо, где је ваш тата? ბა--ვებ-, -ად-არ-- თქ--ნ----მ---? ბ-------- ს-- ა--- თ----- მ------ ბ-ვ-ვ-ბ-, ს-დ ა-ი- თ-ვ-ნ- მ-მ-კ-? --------------------------------- ბავშვებო, სად არის თქვენი მამიკო? 0
bavshv-b-,-sad ar-s--kven- -am-k'o? b--------- s-- a--- t----- m------- b-v-h-e-o- s-d a-i- t-v-n- m-m-k-o- ----------------------------------- bavshvebo, sad aris tkveni mamik'o?
Децо, где је ваша мама? ბა--ვებ-,-ს-დ-არ---თქ-ე-ი ---იკ-? ბ-------- ს-- ა--- თ----- დ------ ბ-ვ-ვ-ბ-, ს-დ ა-ი- თ-ვ-ნ- დ-დ-კ-? --------------------------------- ბავშვებო, სად არის თქვენი დედიკო? 0
b---hv--o,-----ari---kv-n--ded-k'-? b--------- s-- a--- t----- d------- b-v-h-e-o- s-d a-i- t-v-n- d-d-k-o- ----------------------------------- bavshvebo, sad aris tkveni dedik'o?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!