Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ky Possessive pronouns 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [алтымыш алты]

66 [altımış altı]

Possessive pronouns 1

[Eelik at atooçtor 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
ја – мој / моја / моје ме--- -ен-н м-- - м---- м-н - м-н-н ----------- мен - менин 0
me- - men-n m-- - m---- m-n - m-n-n ----------- men - menin
Ја не могу наћи мој кључ. Мен-ачк-чы----т-ба албай жат---н. М-- а-------- т--- а---- ж------- М-н а-к-ч-м-ы т-б- а-б-й ж-т-м-н- --------------------------------- Мен ачкычымды таба албай жатамын. 0
M-n---k-çımd- t-ba-a--ay -at----. M-- a-------- t--- a---- j------- M-n a-k-ç-m-ı t-b- a-b-y j-t-m-n- --------------------------------- Men açkıçımdı taba albay jatamın.
Ја не могу наћи моју возну карту. Би---и--и т--п-й-ж--амын. Б-------- т----- ж------- Б-л-т-м-и т-п-а- ж-т-м-н- ------------------------- Билетимди таппай жатамын. 0
Bile-imdi tap-ay-ja-a--n. B-------- t----- j------- B-l-t-m-i t-p-a- j-t-m-n- ------------------------- Biletimdi tappay jatamın.
ти – твој / твоја / твоје с-- ------н с-- - с---- с-н - с-н-н ----------- сен - сенин 0
se--- se--n s-- - s---- s-n - s-n-n ----------- sen - senin
Јеси ли нашао твој кључ? А-к-чы-----а-ты---? А-------- т-------- А-к-ч-ң-ы т-п-ы-б-? ------------------- Ачкычыңды таптыңбы? 0
Açkıç--d- tapt-ŋb-? A-------- t-------- A-k-ç-ŋ-ı t-p-ı-b-? ------------------- Açkıçıŋdı taptıŋbı?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Б---тиңд--та-тың--? Б-------- т-------- Б-л-т-ң-и т-п-ы-б-? ------------------- Билетиңди таптыңбы? 0
B-le--ŋdi t-ptı-b-? B-------- t-------- B-l-t-ŋ-i t-p-ı-b-? ------------------- Biletiŋdi taptıŋbı?
он – његов / његова / његово а--- ---н а- - а--- а- - а-ы- --------- ал - анын 0
al-- an-n a- - a--- a- - a-ı- --------- al - anın
Знаш ли где је његов кључ? Аны--а-кыч- -ай-----е-и- -ил----би? А--- а----- к---- э----- б--------- А-ы- а-к-ч- к-й-а э-е-и- б-л-с-ң-и- ----------------------------------- Анын ачкычы кайда экенин билесиңби? 0
A-ın --k-çı --yd----en-- b-le--ŋ-i? A--- a----- k---- e----- b--------- A-ı- a-k-ç- k-y-a e-e-i- b-l-s-ŋ-i- ----------------------------------- Anın açkıçı kayda ekenin bilesiŋbi?
Знаш ли где је његова возна карта? А-ы- -и--ти--------к-----б-леси-би? А--- б----- к---- э----- б--------- А-ы- б-л-т- к-й-а э-е-и- б-л-с-ң-и- ----------------------------------- Анын билети кайда экенин билесиңби? 0
An-----le-i -ayda --enin-b--es--b-? A--- b----- k---- e----- b--------- A-ı- b-l-t- k-y-a e-e-i- b-l-s-ŋ-i- ----------------------------------- Anın bileti kayda ekenin bilesiŋbi?
она – њен / њена / њено ал-- -н-н а- – а--- а- – а-ы- --------- ал – анын 0
al –-a-ın a- – a--- a- – a-ı- --------- al – anın
Њен новац је нестао. А--н-а--асы-жо-ол-у. А--- а----- ж------- А-ы- а-ч-с- ж-г-л-у- -------------------- Анын акчасы жоголду. 0
A----ak-as- j-gol-u. A--- a----- j------- A-ı- a-ç-s- j-g-l-u- -------------------- Anın akçası jogoldu.
Њена кредитна картица је такође нестала. Жан---нын--ре--тт-к к-р--с- д- ---. Ж--- а--- к-------- к------ д- ж--- Ж-н- а-ы- к-е-и-т-к к-р-а-ы д- ж-к- ----------------------------------- Жана анын кредиттик картасы да жок. 0
Ja-- a--n--redit----karta-ı-da j-k. J--- a--- k-------- k------ d- j--- J-n- a-ı- k-e-i-t-k k-r-a-ı d- j-k- ----------------------------------- Jana anın kredittik kartası da jok.
ми – наш / наша / наше би- ---и--ин б-- - б----- б-з - б-з-и- ------------ биз - биздин 0
b-- ---iz--n b-- - b----- b-z - b-z-i- ------------ biz - bizdin
Наш деда је болестан. Б---и- --ң а--бы---ор-- ж-т-т. Б----- ч-- а----- о---- ж----- Б-з-и- ч-ң а-а-ы- о-р-п ж-т-т- ------------------------------ Биздин чоң атабыз ооруп жатат. 0
B----n ço- -t-----o--u- j--a-. B----- ç-- a----- o---- j----- B-z-i- ç-ŋ a-a-ı- o-r-p j-t-t- ------------------------------ Bizdin çoŋ atabız oorup jatat.
Наша бака је здрава. Биз-и----- -па-ызд-н ден-с--л-гу ---шы. Б----- ч-- а-------- д-- с------ ж----- Б-з-и- ч-ң а-а-ы-д-н д-н с-о-у-у ж-к-ы- --------------------------------------- Биздин чоң апабыздын ден соолугу жакшы. 0
Bi--i---o--apabı-d-n--e- soolu-- ---ş-. B----- ç-- a-------- d-- s------ j----- B-z-i- ç-ŋ a-a-ı-d-n d-n s-o-u-u j-k-ı- --------------------------------------- Bizdin çoŋ apabızdın den soolugu jakşı.
ви – ваш / ваша / ваше с---р - сил----н с---- - с------- с-л-р - с-л-р-и- ---------------- силер - силердин 0
s---r-- --le--in s---- - s------- s-l-r - s-l-r-i- ---------------- siler - silerdin
Децо, где је ваш тата? Б--дар- си-----н а-а-а- к----? Б------ с------- а----- к----- Б-л-а-, с-л-р-и- а-а-а- к-й-а- ------------------------------ Балдар, силердин атаңар кайда? 0
Bal-ar------rd-- at-ŋar --yda? B------ s------- a----- k----- B-l-a-, s-l-r-i- a-a-a- k-y-a- ------------------------------ Baldar, silerdin ataŋar kayda?
Децо, где је ваша мама? Бал---- силер-ин ап-ң---к-йд-? Б------ с------- а----- к----- Б-л-а-, с-л-р-и- а-а-а- к-й-а- ------------------------------ Балдар, силердин апаңар кайда? 0
B--d--- ------in-a-aŋar --y--? B------ s------- a----- k----- B-l-a-, s-l-r-i- a-a-a- k-y-a- ------------------------------ Baldar, silerdin apaŋar kayda?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!