Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   uk Присвійні займенники 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [шістдесят шість]

66 [shistdesyat shistʹ]

Присвійні займенники 1

[Prysviy̆ni zay̆mennyky 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
ја – мој / моја / моје я-- мій я – м-- я – м-й ------- я – мій 0
y- - m-y̆ y- – m--- y- – m-y- --------- ya – miy̆
Ја не могу наћи мој кључ. Я н--м-ж- -н-й------о---юч-. Я н- м--- з----- м--- к----- Я н- м-ж- з-а-т- м-г- к-ю-а- ---------------------------- Я не можу знайти мого ключа. 0
YA--e moz-u z-a-̆-- -oh- -----ha. Y- n- m---- z------ m--- k------- Y- n- m-z-u z-a-̆-y m-h- k-y-c-a- --------------------------------- YA ne mozhu znay̆ty moho klyucha.
Ја не могу наћи моју возну карту. Я не м--у -н-й-и мого-кви--а. Я н- м--- з----- м--- к------ Я н- м-ж- з-а-т- м-г- к-и-к-. ----------------------------- Я не можу знайти мого квитка. 0
Y--n- mo-h--z-a-̆t- m-h---v-t--. Y- n- m---- z------ m--- k------ Y- n- m-z-u z-a-̆-y m-h- k-y-k-. -------------------------------- YA ne mozhu znay̆ty moho kvytka.
ти – твој / твоја / твоје ти----вій т- – т--- т- – т-і- --------- ти – твій 0
ty - ---y̆ t- – t---- t- – t-i-̆ ---------- ty – tviy̆
Јеси ли нашао твој кључ? Т- з---шов--в-- --юч? Т- з------ т--- к---- Т- з-а-ш-в т-і- к-ю-? --------------------- Ти знайшов твій ключ? 0
Ty--n-y̆-hov t---̆-k-yu-h? T- z-------- t---- k------ T- z-a-̆-h-v t-i-̆ k-y-c-? -------------------------- Ty znay̆shov tviy̆ klyuch?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Ти-зна-----т-ій---ої-----квиток? Т- з------ т--- п------- к------ Т- з-а-ш-в т-і- п-о-з-и- к-и-о-? -------------------------------- Ти знайшов твій проїзний квиток? 0
T- zn-y̆sh-----i-̆--roi--n--̆ --yto-? T- z-------- t---- p--------- k------ T- z-a-̆-h-v t-i-̆ p-o-̈-n-y- k-y-o-? ------------------------------------- Ty znay̆shov tviy̆ proïznyy̆ kvytok?
он – његов / његова / његово в-н-– -о-о в-- – й--- в-н – й-г- ---------- він – його 0
v-n-–--̆o-o v-- – y---- v-n – y-o-o ----------- vin – y̆oho
Знаш ли где је његов кључ? Зн-є-,-д---о-- к--ч? З----- д- й--- к---- З-а-ш- д- й-г- к-ю-? -------------------- Знаєш, де його ключ? 0
Znayesh, -- --oho -----h? Z------- d- y---- k------ Z-a-e-h- d- y-o-o k-y-c-? ------------------------- Znayesh, de y̆oho klyuch?
Знаш ли где је његова возна карта? З--є-, -е--о---п--------к-ит--? З----- д- й--- п------- к------ З-а-ш- д- й-г- п-о-з-и- к-и-о-? ------------------------------- Знаєш, де його проїзний квиток? 0
Znayesh, -- y̆oh- p---̈zn--̆-kvy--k? Z------- d- y---- p--------- k------ Z-a-e-h- d- y-o-o p-o-̈-n-y- k-y-o-? ------------------------------------ Znayesh, de y̆oho proïznyy̆ kvytok?
она – њен / њена / њено вона --її в--- – ї- в-н- – ї- --------- вона – її 0
vona --i--̈ v--- – i--- v-n- – i-i- ----------- vona – ïï
Њен новац је нестао. Її --о-ей-н----. Ї- г----- н----- Ї- г-о-е- н-м-є- ---------------- Її грошей немає. 0
Ï-̈--r-sh--- -e--ye. I--- h------- n------ I-i- h-o-h-y- n-m-y-. --------------------- Ïï hroshey̆ nemaye.
Њена кредитна картица је такође нестала. І ї--к-------ї---р--- -ако- немає. І ї- к-------- к----- т---- н----- І ї- к-е-и-н-ї к-р-к- т-к-ж н-м-є- ---------------------------------- І її кредитної картки також немає. 0
I i--̈ -r-d-tno-̈ k--tky ta-oz- ------. I i--- k--------- k----- t----- n------ I i-i- k-e-y-n-i- k-r-k- t-k-z- n-m-y-. --------------------------------------- I ïï kredytnoï kartky takozh nemaye.
ми – наш / наша / наше ми –-н-ш м- – н-- м- – н-ш -------- ми – наш 0
m--- -ash m- – n--- m- – n-s- --------- my – nash
Наш деда је болестан. На--д---сь ---ри-. Н-- д----- х------ Н-ш д-д-с- х-о-и-. ------------------ Наш дідусь хворий. 0
Nash --du-ʹ ---o----. N--- d----- k-------- N-s- d-d-s- k-v-r-y-. --------------------- Nash didusʹ khvoryy̆.
Наша бака је здрава. Н-ш- ба--с- --оро-а. Н--- б----- з------- Н-ш- б-б-с- з-о-о-а- -------------------- Наша бабуся здорова. 0
N---a b-busy--zd---v-. N---- b------ z------- N-s-a b-b-s-a z-o-o-a- ---------------------- Nasha babusya zdorova.
ви – ваш / ваша / ваше в- –---ш в- – в-- в- – в-ш -------- ви – ваш 0
v--– ---h v- – v--- v- – v-s- --------- vy – vash
Децо, где је ваш тата? Ді-----е -аш ---о? Д---- д- в-- т---- Д-т-, д- в-ш т-т-? ------------------ Діти, де ваш тато? 0
D-ty- d- ---h---t-? D---- d- v--- t---- D-t-, d- v-s- t-t-? ------------------- Dity, de vash tato?
Децо, где је ваша мама? Д--и, -е -аш- -ам-? Д---- д- в--- м---- Д-т-, д- в-ш- м-м-? ------------------- Діти, де ваша мама? 0
Di-y---e--ash- -a--? D---- d- v---- m---- D-t-, d- v-s-a m-m-? -------------------- Dity, de vasha mama?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!