Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   bg Притежателни местоимения 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шейсет и седем]

67 [sheyset i sedem]

Притежателни местоимения 2

[Pritezhatelni mestoimeniya 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
наочале Очи-а О---- О-и-а ----- Очила 0
O--ila O----- O-h-l- ------ Ochila
Он је заборавио своје наочале. Т-й--абр----св-ит- --и-а /--чила-а с-. Т-- з------ с----- о---- / о------ с-- Т-й з-б-а-и с-о-т- о-и-а / о-и-а-а с-. -------------------------------------- Той забрави своите очила / очилата си. 0
T-y zab-a-- ------ oc-ila /-och-lata -i. T-- z------ s----- o----- / o------- s-- T-y z-b-a-i s-o-t- o-h-l- / o-h-l-t- s-. ---------------------------------------- Toy zabravi svoite ochila / ochilata si.
Ма где су му наочале? Къде л--са-нег------очил----о-и-ат- м-? К--- л- с- н------- о---- / о------ м-- К-д- л- с- н-г-в-т- о-и-а / о-и-а-а м-? --------------------------------------- Къде ли са неговите очила / очилата му? 0
Kyde -i-s- negov-te--c---a-- -c---a-a mu? K--- l- s- n------- o----- / o------- m-- K-d- l- s- n-g-v-t- o-h-l- / o-h-l-t- m-? ----------------------------------------- Kyde li sa negovite ochila / ochilata mu?
сат Ч--о-н-к Ч------- Ч-с-в-и- -------- Часовник 0
Cha----ik C-------- C-a-o-n-k --------- Chasovnik
Његов сат је покварен. Н---ви-- --с-вни- - --с---и------ е --вр-д--. Н------- ч------- / ч--------- м- е п-------- Н-г-в-я- ч-с-в-и- / ч-с-в-и-ъ- м- е п-в-е-е-. --------------------------------------------- Неговият часовник / часовникът му е повреден. 0
Neg-viy-t--h--ovni- / -has-vn-k-t mu ye-p-vr---n. N-------- c-------- / c---------- m- y- p-------- N-g-v-y-t c-a-o-n-k / c-a-o-n-k-t m- y- p-v-e-e-. ------------------------------------------------- Negoviyat chasovnik / chasovnikyt mu ye povreden.
Сат виси на зиду. Ч--ов-ик-т -иси н----ен--а. Ч--------- в--- н- с------- Ч-с-в-и-ъ- в-с- н- с-е-а-а- --------------------------- Часовникът виси на стената. 0
Chaso-n--y- v-si--a --e-at-. C---------- v--- n- s------- C-a-o-n-k-t v-s- n- s-e-a-a- ---------------------------- Chasovnikyt visi na stenata.
пасош П-с---т П------ П-с-о-т ------- Паспорт 0
P-s-o-t P------ P-s-o-t ------- Pasport
Он је изгубио свој пасош. Т-й-загуби св-я -асп-р- --п--по-т- -и. Т-- з----- с--- п------ / п------- с-- Т-й з-г-б- с-о- п-с-о-т / п-с-о-т- с-. -------------------------------------- Той загуби своя паспорт / паспорта си. 0
Toy zagu-- s--ya paspor--/ -as---t----. T-- z----- s---- p------ / p------- s-- T-y z-g-b- s-o-a p-s-o-t / p-s-o-t- s-. --------------------------------------- Toy zagubi svoya pasport / pasporta si.
Где је онда његов пасош? Къ----и ----г--и-т----по---/ -а-порт-т му? К--- л- е н------- п------ / п-------- м-- К-д- л- е н-г-в-я- п-с-о-т / п-с-о-т-т м-? ------------------------------------------ Къде ли е неговият паспорт / паспортът му? 0
Kyd- l--y--ne-oviy---pasport - -a--ort---m-? K--- l- y- n-------- p------ / p-------- m-- K-d- l- y- n-g-v-y-t p-s-o-t / p-s-o-t-t m-? -------------------------------------------- Kyde li ye negoviyat pasport / pasportyt mu?
они – њихов / њихова / њихово те - т-х-н /-свои / си т- – т---- / с--- / с- т- – т-х-н / с-о- / с- ---------------------- те – техен / свои / си 0
t- – tekhe- /-s-oi ---i t- – t----- / s--- / s- t- – t-k-e- / s-o- / s- ----------------------- te – tekhen / svoi / si
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д---та -- мога- да-намеря- ---и-е-р-ди---и / -одител-те -и. Д----- н- м---- д- н------ с----- р------- / р--------- с-- Д-ц-т- н- м-г-т д- н-м-р-т с-о-т- р-д-т-л- / р-д-т-л-т- с-. ----------------------------------------------------------- Децата не могат да намерят своите родители / родителите си. 0
Detsa----- mogat----n-me---t sv---- rod----- - rodi-elite-si. D------ n- m---- d- n------- s----- r------- / r--------- s-- D-t-a-a n- m-g-t d- n-m-r-a- s-o-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- s-. ------------------------------------------------------------- Detsata ne mogat da nameryat svoite roditeli / roditelite si.
Али ето долазе њихови родитељи! Но--й -а---е--и-е--о---е------о-ител-----м---в--! Н- е- т-- т------ р------- / р--------- и- и----- Н- е- т-м т-х-и-е р-д-т-л- / р-д-т-л-т- и- и-в-т- ------------------------------------------------- Но ей там техните родители / родителите им идват! 0
N---e---a- tek-n--e--odi--l--/ -od---li-- -- ---a-! N- y-- t-- t------- r------- / r--------- i- i----- N- y-y t-m t-k-n-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- i- i-v-t- --------------------------------------------------- No yey tam tekhnite roditeli / roditelite im idvat!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В---- Ваш - Ви В-- – В-- / В- В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
Vi--–-Vash-/ Vi V-- – V--- / V- V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? К-к-беш- В----- -ъ-ув--- ---ъту-ан-т- Ви, -ос--дин-----р? К-- б--- В----- п------- / п--------- В-- г------- М----- К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, господин Мюлер? 0
K-k--esh--V-s--to p--u--n- ----t----e----i,-g-s---i---y-le-? K-- b---- V------ p------- / p--------- V-- g------- M------ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-i- M-u-e-? ------------------------------------------------------------ Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospodin Myuler?
Где је Ваша жена, господине Милер? К--е-е----а-- -е-а /--ена --, го--од-н -юлер? К--- е В----- ж--- / ж--- В-- г------- М----- К-д- е В-ш-т- ж-н- / ж-н- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------- Къде е Вашата жена / жена Ви, господин Мюлер? 0
Kyde----Vas---a----n- / -he-a -i,---spo-i--M-u-er? K--- y- V------ z---- / z---- V-- g------- M------ K-d- y- V-s-a-a z-e-a / z-e-a V-, g-s-o-i- M-u-e-? -------------------------------------------------- Kyde ye Vashata zhena / zhena Vi, gospodin Myuler?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В-- - Ваш-/ Ви В-- – В-- / В- В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
V-e-–---s--/ -i V-- – V--- / V- V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Как--е-- В-ш-то--ът---не - пъ--ва-----В---госпож- Шми-? К-- б--- В----- п------- / п--------- В-- г------ Ш---- К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, госпожо Шмит? 0
K-k--esh--Vash-t---y-u-a---/ -y-uva-et- -i,---s----o-S--it? K-- b---- V------ p------- / p--------- V-- g------- S----- K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-h- S-m-t- ----------------------------------------------------------- Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospozho Shmit?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? К--е-- В-шият--ъ--- м--ът Ви----с---о --и-? К--- е В----- м-- / м---- В-- г------ Ш---- К-д- е В-ш-я- м-ж / м-ж-т В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------- Къде е Вашият мъж / мъжът Ви, госпожо Шмит? 0
Kyd- -e ---hi--- myzh---m--hy--Vi--g-s-o------m-t? K--- y- V------- m--- / m----- V-- g------- S----- K-d- y- V-s-i-a- m-z- / m-z-y- V-, g-s-o-h- S-m-t- -------------------------------------------------- Kyde ye Vashiyat myzh / myzhyt Vi, gospozho Shmit?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!