Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   bn সম্বন্ধবাচক সর্বনাম ২

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

৬৭ [সাতষট্টি]

67 [Sātaṣaṭṭi]

সম্বন্ধবাচক সর্বনাম ২

[sambandhabācaka sarbanāma 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
наочале চশ-া চ--- চ-ম- ---- চশমা 0
c-ś--ā c----- c-ś-m- ------ caśamā
Он је заборавио своје наочале. স--ত-র--শম- ভ----গেছ- ৷ স- ত-- চ--- ভ--- গ--- ৷ স- ত-র চ-ম- ভ-ল- গ-ছ- ৷ ----------------------- সে তার চশমা ভুলে গেছে ৷ 0
sē-tā-------mā-bhul--gēchē s- t--- c----- b---- g---- s- t-r- c-ś-m- b-u-ē g-c-ē -------------------------- sē tāra caśamā bhulē gēchē
Ма где су му наочале? স- তার ---- কোথ---ফে-ে-গ--ে? স- ত-- চ--- ক---- ফ--- গ---- স- ত-র চ-ম- ক-থ-য় ফ-ল- গ-ছ-? ---------------------------- সে তার চশমা কোথায় ফেলে গেছে? 0
sē-t--- -aśam--------a-phēlē-gē---? s- t--- c----- k------ p---- g----- s- t-r- c-ś-m- k-t-ā-a p-ē-ē g-c-ē- ----------------------------------- sē tāra caśamā kōthāẏa phēlē gēchē?
сат ঘড-ি ঘ--- ঘ-়- ---- ঘড়ি 0
Ghaṛi G---- G-a-i ----- Ghaṛi
Његов сат је покварен. তা---ড-ি --রা- হয়ে গে-ে-৷ ত-- ঘ--- খ---- হ-- গ--- ৷ ত-র ঘ-়- খ-র-প হ-ে গ-ছ- ৷ ------------------------- তার ঘড়ি খারাপ হয়ে গেছে ৷ 0
t-r- ---ṛ---hā--p--haẏē g-c-ē t--- g---- k------ h--- g---- t-r- g-a-i k-ā-ā-a h-ẏ- g-c-ē ----------------------------- tāra ghaṛi khārāpa haẏē gēchē
Сат виси на зиду. ঘড়-ট--দ-ওয়া-ে ---া-ো-আছে-৷ ঘ----- দ------ ঝ----- আ-- ৷ ঘ-়-ট- দ-ও-া-ে ঝ-ল-ন- আ-ে ৷ --------------------------- ঘড়িটা দেওয়ালে ঝোলানো আছে ৷ 0
gha--ṭ--dē'ōẏā-- -hōl-nō-āc-ē g------ d------- j------ ā--- g-a-i-ā d-'-ẏ-l- j-ō-ā-ō ā-h- ----------------------------- ghaṛiṭā dē'ōẏālē jhōlānō āchē
пасош প-সপ-র্ট প------- প-স-ো-্- -------- পাসপোর্ট 0
pās-p--ṭa p-------- p-s-p-r-a --------- pāsapōrṭa
Он је изгубио свој пасош. স- তা--পা-পো--- -ারি-- ফে-ে-ে ৷ স- ত-- প------- হ----- ফ----- ৷ স- ত-র প-স-ো-্- হ-র-য়- ফ-ল-ছ- ৷ ------------------------------- সে তার পাসপোর্ট হারিয়ে ফেলেছে ৷ 0
s--t--a--ā-ap-r-a---r-ẏē -hē---hē s- t--- p-------- h----- p------- s- t-r- p-s-p-r-a h-r-ẏ- p-ē-ē-h- --------------------------------- sē tāra pāsapōrṭa hāriẏē phēlēchē
Где је онда његов пасош? তা-ল----- --স---্ট--োথ-য়? ত---- ত-- প------- ক----- ত-হ-ে ত-র প-স-ো-্- ক-থ-য়- ------------------------- তাহলে তার পাসপোর্ট কোথায়? 0
t-h--- tā-- -ās--ōrṭ--k--h--a? t----- t--- p-------- k------- t-h-l- t-r- p-s-p-r-a k-t-ā-a- ------------------------------ tāhalē tāra pāsapōrṭa kōthāẏa?
они – њихов / њихова / њихово তার-----া-ের ত--- – ত---- ত-র- – ত-দ-র ------------ তারা – তাদের 0
T--ā - -ād-ra T--- – t----- T-r- – t-d-r- ------------- Tārā – tādēra
Деца не могу наћи њихове родитеље. বাচ-চারা তা-ে---া---– ---ে-খ---ে-প---ছ- -া ৷ ব------- ত---- ব--- – ম--- খ---- প----- ন- ৷ ব-চ-চ-র- ত-দ-র ব-ব- – ম-ক- খ-ঁ-ে প-চ-ছ- ন- ৷ -------------------------------------------- বাচ্চারা তাদের বাবা – মাকে খুঁজে পাচ্ছে না ৷ 0
bāc-ā-- ---ēra-b--ā-–-m-k--khu-̐---p------nā b------ t----- b--- – m--- k------ p----- n- b-c-ā-ā t-d-r- b-b- – m-k- k-u-̐-ē p-c-h- n- -------------------------------------------- bāccārā tādēra bābā – mākē khum̐jē pācchē nā
Али ето долазе њихови родитељи! এই -- -দ-র-ব-বা - -- এসে-গেছ-- ৷ এ- ত- ও--- ব--- – ম- এ-- গ---- ৷ এ- ত- ও-ে- ব-ব- – ম- এ-ে গ-ছ-ন ৷ -------------------------------- এই তো ওদের বাবা – মা এসে গেছেন ৷ 0
ē------ōdēr- b-bā – ---ē---gē-hēna ē-- t- ō---- b--- – m- ē-- g------ ē-i t- ō-ē-a b-b- – m- ē-ē g-c-ē-a ---------------------------------- ē'i tō ōdēra bābā – mā ēsē gēchēna
Ви – Ваш / Ваша / Ваше আপ-ি-–-আপ--র আ--- – আ---- আ-ন- – আ-ন-র ------------ আপনি – আপনার 0
āpa-i----panā-a ā---- – ā------ ā-a-i – ā-a-ā-a --------------- āpani – āpanāra
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? আপন-র -া--র---ে-- হ-.--ি.-ম--া-? আ---- য----- ক--- হ-- ম-- ম----- আ-ন-র য-ত-র- ক-ম- হ-. ম-. ম-ল-র- -------------------------------- আপনার যাত্রা কেমন হল. মি. মিলার? 0
ā-an--- -ā--ā -ē---- -ala- M---M-lā--? ā------ y---- k----- h---- M-- M------ ā-a-ā-a y-t-ā k-m-n- h-l-. M-. M-l-r-? -------------------------------------- āpanāra yātrā kēmana hala. Mi. Milāra?
Где је Ваша жена, господине Милер? আপন---স্ত্রী -ো--য়,-মি.----া-? আ---- স----- ক----- ম-- ম----- আ-ন-র স-ত-র- ক-থ-য়- ম-. ম-ল-র- ------------------------------ আপনার স্ত্রী কোথায়, মি. মিলার? 0
Āp--ār-----ī-kōth---,---.-Mi-āra? Ā------ s--- k------- m-- M------ Ā-a-ā-a s-r- k-t-ā-a- m-. M-l-r-? --------------------------------- Āpanāra strī kōthāẏa, mi. Milāra?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше আ--ি ----ন-র আ--- – আ---- আ-ন- – আ-ন-র ------------ আপনি – আপনার 0
Ā-ani --ā----ra Ā---- – ā------ Ā-a-i – ā-a-ā-a --------------- Āpani – āpanāra
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? আ---র -াত্রা কেম- হ-.-মিস------িথ? আ---- য----- ক--- হ-- ম---- স----- আ-ন-র য-ত-র- ক-ম- হ-. ম-স-স স-ম-থ- ---------------------------------- আপনার যাত্রা কেমন হল. মিসেস স্মিথ? 0
ā---ār----trā -ē-a-a--al-- --s---------a? ā------ y---- k----- h---- M----- s------ ā-a-ā-a y-t-ā k-m-n- h-l-. M-s-s- s-i-h-? ----------------------------------------- āpanāra yātrā kēmana hala. Misēsa smitha?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? আ-----স-বা-- -ো--য়, মিসেস-স্মি-? আ---- স----- ক----- ম---- স----- আ-ন-র স-ব-ম- ক-থ-য়- ম-স-স স-ম-থ- -------------------------------- আপনার স্বামী কোথায়, মিসেস স্মিথ? 0
Ā-a--ra--b-m-----hā--,-mis------i---? Ā------ s---- k------- m----- s------ Ā-a-ā-a s-ā-ī k-t-ā-a- m-s-s- s-i-h-? ------------------------------------- Āpanāra sbāmī kōthāẏa, misēsa smitha?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!