Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   em Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sixty-seven]

Possessive pronouns 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
наочале th- g-----s the glasses 0
Он је заборавио своје наочале. He h-- f-------- h-- g------. He has forgotten his glasses. 0
Ма где су му наочале? Wh--- h-- h- l--- h-- g------? Where has he left his glasses? 0
сат th- c---k the clock 0
Његов сат је покварен. Hi- c---- i---- w------. His clock isn’t working. 0
Сат виси на зиду. Th- c---- h---- o- t-- w---. The clock hangs on the wall. 0
пасош th- p------t the passport 0
Он је изгубио свој пасош. He h-- l--- h-- p-------. He has lost his passport. 0
Где је онда његов пасош? Wh--- i- h-- p------- t---? Where is his passport then? 0
они – њихов / њихова / њихово th-- – t---r they – their 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Th- c------- c----- f--- t---- p------. The children cannot find their parents. 0
Али ето долазе њихови родитељи! He-- c--- t---- p------! Here come their parents! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше yo- – y--r you – your 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ho- w-- y--- t---- M-. M-----? How was your trip, Mr. Miller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Wh--- i- y--- w---- M-. M-----? Where is your wife, Mr. Miller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше yo- – y--r you – your 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ho- w-- y--- t---- M--. S----? How was your trip, Mrs. Smith? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Wh--- i- y--- h------- M--. S----? Where is your husband, Mrs. Smith? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!