Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   et Omastavad asesõnad 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [kuuskümmend seitse]

Omastavad asesõnad 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
наочале p-il-id p------ p-i-l-d ------- prillid 0
Он је заборавио своје наочале. T- unu-ta-------ri--i-. T- u------ o-- p------- T- u-u-t-s o-a p-i-l-d- ----------------------- Ta unustas oma prillid. 0
Ма где су му наочале? Ku-u-t- s-i----a--r-lli- jät-is? K--- t- s--- o-- p------ j------ K-h- t- s-i- o-a p-i-l-d j-t-i-? -------------------------------- Kuhu ta siis oma prillid jättis? 0
сат ke-l k--- k-l- ---- kell 0
Његов сат је покварен. Ta ke---on -a---. T- k--- o- k----- T- k-l- o- k-t-i- ----------------- Ta kell on katki. 0
Сат виси на зиду. Kel-----ub----n-l. K--- r---- s------ K-l- r-p-b s-i-a-. ------------------ Kell ripub seinal. 0
пасош p-ss p--- p-s- ---- pass 0
Он је изгубио свој пасош. T- ---t-- enda -as-i. T- k----- e--- p----- T- k-o-a- e-d- p-s-i- --------------------- Ta kaotas enda passi. 0
Где је онда његов пасош? Ku-u -a-s-is e--a ---si jä----? K--- t- s--- e--- p---- j------ K-h- t- s-i- e-d- p-s-i j-t-i-? ------------------------------- Kuhu ta siis enda passi jättis? 0
они – њихов / њихова / њихово nad - --n-e n-- – n---- n-d – n-n-e ----------- nad – nende 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. N--d----s----i l--a-en-- v-n-m--d. N--- l----- e- l--- e--- v-------- N-e- l-p-e- e- l-i- e-d- v-n-m-i-. ---------------------------------- Need lapsed ei leia endi vanemaid. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Aga-s-a-t--e--e-van--ad -u--vadk-! A-- s---- n---- v------ t--------- A-a s-a-t n-n-e v-n-m-d t-l-v-d-i- ---------------------------------- Aga sealt nende vanemad tulevadki! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Tei--- t-ie T--- – t--- T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? K-id-s--ei---ei- --i,---rr- Mü-ler? K----- t--- r--- o--- h---- M------ K-i-a- t-i- r-i- o-i- h-r-a M-l-e-? ----------------------------------- Kuidas teie reis oli, härra Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K----- -e-- -a-ne- h-rr- Mü---r? K-- o- t--- n----- h---- M------ K-s o- t-i- n-i-e- h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Kus on teie naine, härra Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше T--- –--eie T--- – t--- T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? K----s-t-ie re-s--li,--r-ua Schm-dt? K----- t--- r--- o--- p---- S------- K-i-a- t-i- r-i- o-i- p-o-a S-h-i-t- ------------------------------------ Kuidas teie reis oli, proua Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? K-- -n-------e--- -r----S--m-dt? K-- o- t--- m---- p---- S------- K-s o- t-i- m-e-, p-o-a S-h-i-t- -------------------------------- Kus on teie mees, proua Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!