Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   fi Posessiivipronominit 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [kuusikymmentäseitsemän]

Posessiivipronominit 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
наочале sil----s-t silmälasit s-l-ä-a-i- ---------- silmälasit 0
Он је заборавио своје наочале. Hän--n--t--s-l-äla--n-a. Hän unohti silmälasinsa. H-n u-o-t- s-l-ä-a-i-s-. ------------------------ Hän unohti silmälasinsa. 0
Ма где су му наочале? Mi-sä-o-at--änen l-si-sa? Missä ovat hänen lasinsa? M-s-ä o-a- h-n-n l-s-n-a- ------------------------- Missä ovat hänen lasinsa? 0
сат ke--o kello k-l-o ----- kello 0
Његов сат је покварен. Hä-en--ello--a-o- ri---. Hänen kellonsa on rikki. H-n-n k-l-o-s- o- r-k-i- ------------------------ Hänen kellonsa on rikki. 0
Сат виси на зиду. K-llo-r-ik------in-llä. Kello roikkuu seinällä. K-l-o r-i-k-u s-i-ä-l-. ----------------------- Kello roikkuu seinällä. 0
пасош passi passi p-s-i ----- passi 0
Он је изгубио свој пасош. H---on-hä-i-t-ny--p--si-sa. Hän on hävittänyt passinsa. H-n o- h-v-t-ä-y- p-s-i-s-. --------------------------- Hän on hävittänyt passinsa. 0
Где је онда његов пасош? Mi-s--on-hän-n p--s--sa? Missä on hänen passinsa? M-s-ä o- h-n-n p-s-i-s-? ------------------------ Missä on hänen passinsa? 0
они – њихов / њихова / њихово hä--- hä--n hän – hänen h-n – h-n-n ----------- hän – hänen 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. L----- -ivä---öy-- va--empia-n. Lapset eivät löydä vanhempiaan. L-p-e- e-v-t l-y-ä v-n-e-p-a-n- ------------------------------- Lapset eivät löydä vanhempiaan. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M---a-tu-lta van--mma- tu-e-a----! Mutta tuolta vanhemmat tulevatkin! M-t-a t-o-t- v-n-e-m-t t-l-v-t-i-! ---------------------------------- Mutta tuolta vanhemmat tulevatkin! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше te-– te--ä- ---it-t-e-y-u---) te – teidän (teitittelymuoto) t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? M----i--- teidä- m--k--ne -li--he-ra-M----r? Millainen teidän matkanne oli, herra Müller? M-l-a-n-n t-i-ä- m-t-a-n- o-i- h-r-a M-l-e-? -------------------------------------------- Millainen teidän matkanne oli, herra Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Mis---v--m--n--o-- -erra -üller? Missä vaimonne on, herra Müller? M-s-ä v-i-o-n- o-, h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Missä vaimonne on, herra Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше t- – t--dä---t-itit-elymuot-) te – teidän (teitittelymuoto) t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? M----in-n----k-nne -li-----v- -chmidt? Millainen matkanne oli, rouva Schmidt? M-l-a-n-n m-t-a-n- o-i- r-u-a S-h-i-t- -------------------------------------- Millainen matkanne oli, rouva Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? M-ss- mi-----e on---o-va----mi-t? Missä miehenne on, rouva Schmidt? M-s-ä m-e-e-n- o-, r-u-a S-h-i-t- --------------------------------- Missä miehenne on, rouva Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!