Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   fr Pronoms possessifs 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [soixante-sept]

Pronoms possessifs 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
наочале le- l------s les lunettes 0
Он је заборавио своје наочале. Il a o----- s-- l-------. Il a oublié ses lunettes. 0
Ма где су му наочале? Où a----- d--- m-- s-- l------- ? Où a-t-il donc mis ses lunettes ? 0
сат la m----- / l-------e la montre / l’horloge 0
Његов сат је покварен. Sa m----- e-- c-----. Sa montre est cassée. 0
Сат виси на зиду. L’------- e-- a-------- a- m--. L’horloge est accrochée au mur. 0
пасош le p-------t le passeport 0
Он је изгубио свој пасош. Il a p---- s-- p--------. Il a perdu son passeport. 0
Где је онда његов пасош? Où a----- d--- m-- s-- p-------- ? Où a-t-il donc mis son passeport ? 0
они – њихов / њихова / њихово il- – l--r ils – leur 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Le- e------ n- p------ p-- t------ l---- p------. Les enfants ne peuvent pas trouver leurs parents. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Ma-- v---- l---- p------ q-- a------- j---- à l-------- ! Mais voici leurs parents qui arrivent juste à l’instant ! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше vo-- – v---e vous – votre 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Co----- s---- p---- v---- v------ M------- M----- ? Comment s’est passé votre voyage, Monsieur Muller ? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Où e-- v---- f----- M------- M----- ? Où est votre femme, Monsieur Muller ? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше vo-- – v---e vous – votre 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Co----- s---- p---- v---- v------ M----- S------ ? Comment s’est passé votre voyage, Madame Schmidt ? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Où e-- v---- m---- M----- S------ ? Où est votre mari, Madame Schmidt ? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!