Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ky Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [алтымыш жети]

67 [altımış jeti]

Possessive pronouns 2

[Eelik at atooç 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
наочале к-з -йнек к-- а---- к-з а-н-к --------- көз айнек 0
k-- a--ek k-- a---- k-z a-n-k --------- köz aynek
Он је заборавио своје наочале. Ал --- -й-егин у---у---а--пт--. А- к-- а------ у----- к-------- А- к-з а-н-г-н у-у-у- к-л-п-ы-. ------------------------------- Ал көз айнегин унутуп калыптыр. 0
A--k-z ayn-gi---n---p-ka-ıpt-r. A- k-- a------ u----- k-------- A- k-z a-n-g-n u-u-u- k-l-p-ı-. ------------------------------- Al köz aynegin unutup kalıptır.
Ма где су му наочале? Аны- көз а-неги ка-да? А--- к-- а----- к----- А-ы- к-з а-н-г- к-й-а- ---------------------- Анын көз айнеги кайда? 0
Anı--kö--ayn-gi-kayd-? A--- k-- a----- k----- A-ı- k-z a-n-g- k-y-a- ---------------------- Anın köz aynegi kayda?
сат с--т с--- с-а- ---- саат 0
s--t s--- s-a- ---- saat
Његов сат је покварен. А--н са-т- ---ук. А--- с---- б----- А-ы- с-а-ы б-з-к- ----------------- Анын сааты бузук. 0
A--- ---t- ----k. A--- s---- b----- A-ı- s-a-ı b-z-k- ----------------- Anın saatı buzuk.
Сат виси на зиду. Саа---у-алда -ли--п-ту---. С--- д------ и----- т----- С-а- д-б-л-а и-и-и- т-р-т- -------------------------- Саат дубалда илинип турат. 0
S-at---balda -li--p-tura-. S--- d------ i----- t----- S-a- d-b-l-a i-i-i- t-r-t- -------------------------- Saat dubalda ilinip turat.
пасош пасп--т п------ п-с-о-т ------- паспорт 0
pas-o-t p------ p-s-o-t ------- pasport
Он је изгубио свој пасош. Ал п--порт-н--ог---у. А- п-------- ж------- А- п-с-о-т-н ж-г-т-у- --------------------- Ал паспортун жоготту. 0
A-----po-t-- jo-----. A- p-------- j------- A- p-s-o-t-n j-g-t-u- --------------------- Al pasportun jogottu.
Где је онда његов пасош? Ан-н-п---ор-у-к--д-? А--- п------- к----- А-ы- п-с-о-т- к-й-а- -------------------- Анын паспорту кайда? 0
A-ı--p--p-r-----yda? A--- p------- k----- A-ı- p-s-o-t- k-y-a- -------------------- Anın pasportu kayda?
они – њихов / њихова / њихово ала--–---а-дын а--- – а------ а-а- – а-а-д-н -------------- алар – алардын 0
ala- --ala---n a--- – a------ a-a- – a-a-d-n -------------- alar – alardın
Деца не могу наћи њихове родитеље. Б-лдар ат----ес-н -а-а-а--ай --ты--т. Б----- а--------- т--- а---- ж------- Б-л-а- а-а-э-е-и- т-б- а-б-й ж-т-ш-т- ------------------------------------- Балдар ата-энесин таба албай жатышат. 0
Ba-d-- at---n--i- ta-- ----- -atışat. B----- a--------- t--- a---- j------- B-l-a- a-a-e-e-i- t-b- a-b-y j-t-ş-t- ------------------------------------- Baldar ata-enesin taba albay jatışat.
Али ето долазе њихови родитељи! Мы--ке-,-а-а--ы- --а--н--ери--еле -а-ы---! М------- а------ а---------- к--- ж------- М-н-к-й- а-а-д-н а-а-э-е-е-и к-л- ж-т-ш-т- ------------------------------------------ Мынакей, алардын ата-энелери келе жатышат! 0
Mına-e-,-alardın-ata-e-e-e-i-k-l--j--ış--! M------- a------ a---------- k--- j------- M-n-k-y- a-a-d-n a-a-e-e-e-i k-l- j-t-ş-t- ------------------------------------------ Mınakey, alardın ata-eneleri kele jatışat!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше с-з----из--н с-- - с----- с-з - с-з-и- ------------ сиз - сиздин 0
siz - siz--n s-- - s----- s-z - s-z-i- ------------ siz - sizdin
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Сиз--- -а--рыңыз------й -т--, -ю---р м---а? С----- с-------- к----- ө---- М----- м----- С-з-и- с-п-р-ң-з к-н-а- ө-т-, М-л-е- м-р-а- ------------------------------------------- Сиздин сапарыңыз кандай өттү, Мюллер мырза? 0
Si-di--sap-r---- -a---- ---ü- M--l-er --rz-? S----- s-------- k----- ö---- M------ m----- S-z-i- s-p-r-ŋ-z k-n-a- ö-t-, M-u-l-r m-r-a- -------------------------------------------- Sizdin saparıŋız kanday öttü, Myuller mırza?
Где је Ваша жена, господине Милер? Сизд------ай-ңыз -айд-- М---е----рз-? С----- ж-------- к----- М----- м----- С-з-и- ж-б-й-ң-з к-й-а- М-л-е- м-р-а- ------------------------------------- Сиздин жубайыңыз кайда, Мюллер мырза? 0
Si--in---bay-ŋ-- -a-da, My-ller m--za? S----- j-------- k----- M------ m----- S-z-i- j-b-y-ŋ-z k-y-a- M-u-l-r m-r-a- -------------------------------------- Sizdin jubayıŋız kayda, Myuller mırza?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше сиз---сизд-н с-- - с----- с-з - с-з-и- ------------ сиз - сиздин 0
si- ----z--n s-- - s----- s-z - s-z-i- ------------ siz - sizdin
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? С--д-- -----ыңыз-кан--й өт-ү--Шми---а--м? С----- с-------- к----- ө---- Ш---- а---- С-з-и- с-п-р-ң-з к-н-а- ө-т-, Ш-и-т а-ы-? ----------------------------------------- Сиздин сапарыңыз кандай өттү, Шмидт айым? 0
Sizdin--ap-r-ŋ-z -a-d-y ött-- -mi-t ay-m? S----- s-------- k----- ö---- Ş---- a---- S-z-i- s-p-r-ŋ-z k-n-a- ö-t-, Ş-i-t a-ı-? ----------------------------------------- Sizdin saparıŋız kanday öttü, Şmidt ayım?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? С--дин-жолд-шу-уз--айд-- Сми- -йы-? С----- ж--------- к----- С--- а---- С-з-и- ж-л-о-у-у- к-й-а- С-и- а-ы-? ----------------------------------- Сиздин жолдошуңуз кайда, Смит айым? 0
S---in-j----şu-u---a-da- -mit---ı-? S----- j--------- k----- S--- a---- S-z-i- j-l-o-u-u- k-y-a- S-i- a-ı-? ----------------------------------- Sizdin joldoşuŋuz kayda, Smit ayım?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!