Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   lv Piederības vietniekvārdi 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sešdesmit septiņi]

Piederības vietniekvārdi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
наочале bri-l-s b------ b-i-l-s ------- brilles 0
Он је заборавио своје наочале. V-ņ-----mirs--s--a-----l---. V--- a------- s---- b------- V-ņ- a-z-i-s- s-v-s b-i-l-s- ---------------------------- Viņš aizmirsa savas brilles. 0
Ма где су му наочале? K-r-t-d i----ņ----i---s? K-- t-- i- v--- b------- K-r t-d i- v-ņ- b-i-l-s- ------------------------ Kur tad ir viņa brilles? 0
сат p---st---s p--------- p-l-s-e-i- ---------- pulkstenis 0
Његов сат је покварен. Viņa-pul-stenis--r--ab----i--. V--- p--------- i- s---------- V-ņ- p-l-s-e-i- i- s-b-j-j-e-. ------------------------------ Viņa pulkstenis ir sabojājies. 0
Сат виси на зиду. P---s----s-kar--as---e s-e--s. P--------- k------ p-- s------ P-l-s-e-i- k-r-j-s p-e s-e-a-. ------------------------------ Pulkstenis karājas pie sienas. 0
пасош p-se p--- p-s- ---- pase 0
Он је изгубио свој пасош. V-ņ- ------a-dē-i--sa---pasi. V--- i- p--------- s--- p---- V-ņ- i- p-z-u-ē-i- s-v- p-s-. ----------------------------- Viņš ir pazaudējis savu pasi. 0
Где је онда његов пасош? K----a------iņ- -a-e? K-- t-- i- v--- p---- K-r t-d i- v-ņ- p-s-? --------------------- Kur tad ir viņa pase? 0
они – њихов / њихова / њихово v--i-– ---u v--- – v--- v-ņ- – v-ņ- ----------- viņi – viņu 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Bērn------r--trast-s--us-ve-ā--s. B---- n---- a----- s---- v------- B-r-i n-v-r a-r-s- s-v-s v-c-k-s- --------------------------------- Bērni nevar atrast savus vecākus. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Bet tu- --- nāk vi-- v---k-. B-- t-- j-- n-- v--- v------ B-t t-r j-u n-k v-ņ- v-c-k-. ---------------------------- Bet tur jau nāk viņu vecāki. 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Jūs-- J-su J-- – J--- J-s – J-s- ---------- Jūs – Jūsu 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? K-d---i-a J-s---e-o-um-, --l-er- -u--s? K--- b--- J--- c-------- M------ k----- K-d- b-j- J-s- c-ļ-j-m-, M-l-e-a k-n-s- --------------------------------------- Kāds bija Jūsu ceļojums, Millera kungs? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K----r Jū-------a- -il-e-a--u--s? K-- i- J--- s----- M------ k----- K-r i- J-s- s-e-a- M-l-e-a k-n-s- --------------------------------- Kur ir Jūsu sieva, Millera kungs? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше J-s-----su J-- – J--- J-s – J-s- ---------- Jūs – Jūsu 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? K--- bij- ---- ceļ----s- Šmi-es ku-d--? K--- b--- J--- c-------- Š----- k------ K-d- b-j- J-s- c-ļ-j-m-, Š-i-e- k-n-z-? --------------------------------------- Kāds bija Jūsu ceļojums, Šmites kundze? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? K-r ir---su--īr-,----tes -und-e? K-- i- J--- v---- Š----- k------ K-r i- J-s- v-r-, Š-i-e- k-n-z-? -------------------------------- Kur ir Jūsu vīrs, Šmites kundze? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!