Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

[Prisvoјni zamyenki 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
наочале оч--а очила 0
oc---aochila
Он је заборавио своје наочале. То- г- з------- с----- о----. Тој ги заборави своите очила. 0
To- g-- z------- s------ o-----.Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Ма где су му наочале? Ка-- с- н------- о----? Каде се неговите очила? 0
Ka--- s-- n---------- o-----?Kadye sye nyeguovitye ochila?
сат ча-----к часовник 0
ch------kchasovnik
Његов сат је покварен. Не------ ч------- е р------. Неговиот часовник е расипан. 0
Ny-------- c-------- y- r------.Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Сат виси на зиду. Ча-------- е з------ н- ѕ----. Часовникот е закачен на ѕидот. 0
Ch--------- y- z-------- n- d-----.Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.
пасош па--ш пасош 0
pa---hpasosh
Он је изгубио свој пасош. То- г- з----- с----- п----. Тој го загуби својот пасош. 0
To- g-- z------- s----- p-----.Toј guo zaguoobi svoјot pasosh.
Где је онда његов пасош? Ка-- е н------- п----? Каде е неговиот пасош? 0
Ka--- y- n--------- p-----?Kadye ye nyeguoviot pasosh?
они – њихов / њихова / њихово ти- – н---н тие – нивен 0
ti-- – n----ntiye – nivyen
Деца не могу наћи њихове родитеље. Де---- н- м---- д- г- н----- с----- р-------. Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
Dy------ n-- m---- d- g-- n----- s------ r--------.Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli.
Али ето долазе њихови родитељи! Ам- е-- г- д------ н------ р-------! Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
Am- y---- g-- d------ n------- r--------!Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви- – В-ш Вие – Ваш 0
Vi-- – V--hViye – Vash
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ка--- б--- В----- п-------- г-------- М----? Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
Ka--- b------ V------- p---------- g---------- M-----?Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer?
Где је Ваша жена, господине Милер? Ка-- е В----- с------- г-------- М----? Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Ka--- y- V------ s--------- g---------- M-----?Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви- – В-ш Вие – Ваш 0
Vi-- – V--hViye – Vash
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ка--- б--- В----- п-------- г------ Ш---? Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
Ka--- b------ V------- p---------- g------- S----?Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Ка-- е В----- с------ г------ Ш---? Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
Ka--- y- V------ s-------- g------- S----?Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!