Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

Prisvoјni zamyenki 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
наочале о-ила о____ о-и-а ----- очила 0
och-la o_____ o-h-l- ------ ochila
Он је заборавио своје наочале. Т-- -и ---о-ави--воит- ---л-. Т__ г_ з_______ с_____ о_____ Т-ј г- з-б-р-в- с-о-т- о-и-а- ----------------------------- Тој ги заборави своите очила. 0
Toј g-i-z------i ---i--e-oc----. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Ма где су му наочале? К--- ---него-ит---чил-? К___ с_ н_______ о_____ К-д- с- н-г-в-т- о-и-а- ----------------------- Каде се неговите очила? 0
Ka------e--y--u---tye-och---? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
сат часо---к ч_______ ч-с-в-и- -------- часовник 0
ch-s-v-ik c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Његов сат је покварен. Нег--и---часо--и----р--ип-н. Н_______ ч_______ е р_______ Н-г-в-о- ч-с-в-и- е р-с-п-н- ---------------------------- Неговиот часовник е расипан. 0
N--g-o-i-- -ha-o-nik-----a----n. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Сат виси на зиду. Час-вн---т-е --ка-ен на ѕи--т. Ч_________ е з______ н_ ѕ_____ Ч-с-в-и-о- е з-к-ч-н н- ѕ-д-т- ------------------------------ Часовникот е закачен на ѕидот. 0
C--s-vnikot--- --ka--yen-n- dzi--t. C__________ y_ z________ n_ d______ C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------- Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.
пасош п-с-ш п____ п-с-ш ----- пасош 0
pa---h p_____ p-s-s- ------ pasosh
Он је изгубио свој пасош. То- -о --гу-- свој---п-с-ш. Т__ г_ з_____ с_____ п_____ Т-ј г- з-г-б- с-о-о- п-с-ш- --------------------------- Тој го загуби својот пасош. 0
T-- --o zaguo--- -v-јot ---osh. T__ g__ z_______ s_____ p______ T-ј g-o z-g-o-b- s-o-o- p-s-s-. ------------------------------- Toј guo zaguoobi svoјot pasosh.
Где је онда његов пасош? Кад- --не--в-о- ----ш? К___ е н_______ п_____ К-д- е н-г-в-о- п-с-ш- ---------------------- Каде е неговиот пасош? 0
Ka----y-------ovi-- -aso-h? K____ y_ n_________ p______ K-d-e y- n-e-u-v-o- p-s-s-? --------------------------- Kadye ye nyeguoviot pasosh?
они – њихов / њихова / њихово тие---н-в-н т__ – н____ т-е – н-в-н ----------- тие – нивен 0
tiye – ----en t___ – n_____ t-y- – n-v-e- ------------- tiye – nivyen
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д-ца----- мо--т д--г--на--ат с-оит---од-те--. Д_____ н_ м____ д_ г_ н_____ с_____ р________ Д-ц-т- н- м-ж-т д- г- н-ј-а- с-о-т- р-д-т-л-. --------------------------------------------- Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
Dyet-a-a---e moʐa- -a-gui---јd-- s---tye rodi--e-i. D_______ n__ m____ d_ g__ n_____ s______ r_________ D-e-z-t- n-e m-ʐ-t d- g-i n-ј-a- s-o-t-e r-d-t-e-i- --------------------------------------------------- Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli.
Али ето долазе њихови родитељи! Ама -ве ---до------н-в-и---р-д--е-и! А__ е__ г_ д______ н______ р________ А-а е-е г- д-а-а-т н-в-и-е р-д-т-л-! ------------------------------------ Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
Am- ye-ye-g-----aѓ-a---ivn---- r--i-ye--! A__ y____ g__ d______ n_______ r_________ A-a y-v-e g-i d-a-a-t n-v-i-y- r-d-t-e-i- ----------------------------------------- Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вие –---ш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
Vi-e-–----h V___ – V___ V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Как-о -е-е Ваш-то ---у-а--, госп-д--е М---р? К____ б___ В_____ п________ г________ М_____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- -------------------------------------------- Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
Kak-o--yes--- V---y-t- ---oova---,-guos--d--y- Mi-ye-? K____ b______ V_______ p__________ g__________ M______ K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-d-n-e M-l-e-? ------------------------------------------------------ Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer?
Где је Ваша жена, господине Милер? К--е-- Ва-а----опр---- го-под---------? К___ е В_____ с_______ г________ М_____ К-д- е В-ш-т- с-п-у-а- г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------- Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Ka--e y- V-s---a so--oogua, gu---o-in---Mi-ye-? K____ y_ V______ s_________ g__________ M______ K-d-e y- V-s-a-a s-p-o-g-a- g-o-p-d-n-e M-l-e-? ----------------------------------------------- Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви--- --ш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
Viye-– Va-h V___ – V___ V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? К---- --ше--аше---п-т--ање, г-спо-о Шм-т? К____ б___ В_____ п________ г______ Ш____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------------- Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
K-k-o---e--ye-V--h---o -atoova-y-, --o----- ----t? K____ b______ V_______ p__________ g_______ S_____ K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-ѓ- S-m-t- -------------------------------------------------- Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Каде-----ш-о- -оп-у-------оѓ- Шмит? К___ е В_____ с______ г______ Ш____ К-д- е В-ш-о- с-п-у-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------- Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
K--y- ye-Vas-io--s-pro-gu,-g---p-ѓ- ---i-? K____ y_ V______ s________ g_______ S_____ K-d-e y- V-s-i-t s-p-o-g-, g-o-p-ѓ- S-m-t- ------------------------------------------ Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!