Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   nl Possessief pronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [zevenenzestig]

Possessief pronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
наочале d- bril d- b--- d- b-i- ------- de bril 0
Он је заборавио своје наочале. Hi---s-z-j- bri- --r--t--. H-- i- z--- b--- v-------- H-j i- z-j- b-i- v-r-e-e-. -------------------------- Hij is zijn bril vergeten. 0
Ма где су му наочале? W-a- ligt-z--- bri---an? W--- l--- z--- b--- d--- W-a- l-g- z-j- b-i- d-n- ------------------------ Waar ligt zijn bril dan? 0
сат de-klok d- k--- d- k-o- ------- de klok 0
Његов сат је покварен. Z--n h--loge -s-k-pot. Z--- h------ i- k----- Z-j- h-r-o-e i- k-p-t- ---------------------- Zijn horloge is kapot. 0
Сат виси на зиду. De-klok-h-n-t---n d- --u-. D- k--- h---- a-- d- m---- D- k-o- h-n-t a-n d- m-u-. -------------------------- De klok hangt aan de muur. 0
пасош het-pa-po--t h-- p------- h-t p-s-o-r- ------------ het paspoort 0
Он је изгубио свој пасош. H-- is-zi-- ---poor--verl-re-. H-- i- z--- p------- v-------- H-j i- z-j- p-s-o-r- v-r-o-e-. ------------------------------ Hij is zijn paspoort verloren. 0
Где је онда његов пасош? W-a- --eft hi- zi-- p--po-r- --n? W--- h---- h-- z--- p------- d--- W-a- h-e-t h-j z-j- p-s-o-r- d-n- --------------------------------- Waar heeft hij zijn paspoort dan? 0
они – њихов / њихова / њихово z-j ----n z-- – h-- z-j – h-n --------- zij – hun 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. De ki--ere- --nne- h-n oud--s-ni------d-n. D- k------- k----- h-- o----- n--- v------ D- k-n-e-e- k-n-e- h-n o-d-r- n-e- v-n-e-. ------------------------------------------ De kinderen kunnen hun ouders niet vinden. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M-ar--a-r k-m-- -un---de-s a-----! M--- d--- k---- h-- o----- a- a--- M-a- d-a- k-m-n h-n o-d-r- a- a-n- ---------------------------------- Maar daar komen hun ouders al aan! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u –--w u – u- u – u- ------ u – uw 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? H-- wa---w -e----mene-r ----er? H-- w-- u- r---- m----- M------ H-e w-s u- r-i-, m-n-e- M-l-e-? ------------------------------- Hoe was uw reis, meneer Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? W--r--- -w---ouw- --n-er ---le-? W--- i- u- v----- m----- M------ W-a- i- u- v-o-w- m-n-e- M-l-e-? -------------------------------- Waar is uw vrouw, meneer Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u-–--w u – u- u – u- ------ u – uw 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? H-e-w-- -w--e-s----v-ou---ch--d-? H-- w-- u- r---- m------ S------- H-e w-s u- r-i-, m-v-o-w S-h-i-t- --------------------------------- Hoe was uw reis, mevrouw Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Wa-r------ m--,----ro----c--i-t? W--- i- u- m--- m------ S------- W-a- i- u- m-n- m-v-o-w S-h-i-t- -------------------------------- Waar is uw man, mevrouw Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!