Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   tr İyelik zamiri 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [altmışyedi]

İyelik zamiri 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
наочале gözl-k g----- g-z-ü- ------ gözlük 0
Он је заборавио своје наочале. O--e-k--- g---ü-ü-ü unutt-. O (------ g-------- u------ O (-r-e-) g-z-ü-ü-ü u-u-t-. --------------------------- O (erkek) gözlüğünü unuttu. 0
Ма где су му наочале? On-- -öz--ğü-(er---- -er--e? O--- g------ (------ n------ O-u- g-z-ü-ü (-r-e-) n-r-d-? ---------------------------- Onun gözlüğü (erkek) nerede? 0
сат s--t s--- s-a- ---- saat 0
Његов сат је покварен. Onun -erk--)--a-ti--o-uk. O--- (------ s---- b----- O-u- (-r-e-) s-a-i b-z-k- ------------------------- Onun (erkek) saati bozuk. 0
Сат виси на зиду. S-at d-v-r-a ----ı. S--- d------ a----- S-a- d-v-r-a a-ı-ı- ------------------- Saat duvarda asılı. 0
пасош p------t p------- p-s-p-r- -------- pasaport 0
Он је изгубио свој пасош. O-(-rkek- p-s-p-rtun---a---t--. O (------ p---------- k-------- O (-r-e-) p-s-p-r-u-u k-y-e-t-. ------------------------------- O (erkek) pasaportunu kaybetti. 0
Где је онда његов пасош? O-u---e--ek- pa--port----r-de? O--- (------ p-------- n------ O-u- (-r-e-) p-s-p-r-u n-r-d-? ------------------------------ Onun (erkek) pasaportu nerede? 0
они – њихов / њихова / њихово on-a--- -i-l-r o---- – s----- o-l-r – s-z-e- -------------- onlar – sizler 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ço----a--eb-v---l-rini---la-----la-. Ç------- e------------ b------------ Ç-c-k-a- e-e-e-n-e-i-i b-l-m-y-r-a-. ------------------------------------ Çocuklar ebeveynlerini bulamıyorlar. 0
Али ето долазе њихови родитељи! A-- ebeve-----i --li-or y-! A-- e---------- g------ y-- A-a e-e-e-n-e-i g-l-y-r y-! --------------------------- Ama ebeveynleri geliyor ya! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше S-- ---iz--r S-- – s----- S-z – s-z-e- ------------ Siz – sizler 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? S-y--a-in-- n-sıl----B-y-Mü--r? S---------- n------- B-- M----- S-y-h-t-n-z n-s-l-ı- B-y M-l-r- ------------------------------- Seyahatiniz nasıldı, Bay Müler? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Hanı---ı- n----e,--a- M-ll--? H-------- n------ B-- M------ H-n-m-n-z n-r-d-, B-y M-l-e-? ----------------------------- Hanımınız nerede, Bay Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше S-z –-s-z--r S-- – s----- S-z – s-z-e- ------------ Siz – sizler 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? S-y-ha-iniz---s-ldı- -ay-- Sch-id-? S---------- n------- B---- S------- S-y-h-t-n-z n-s-l-ı- B-y-n S-h-i-t- ----------------------------------- Seyahatiniz nasıldı, Bayan Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? E--n-z-n-r--e----ya- -c---d-? E----- n------ B---- S------- E-i-i- n-r-d-, B-y-n S-h-i-t- ----------------------------- Eşiniz nerede, Bayan Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!