Рјечник

sr нешто желети   »   be нечага хацець

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [семдзесят]

70 [semdzesyat]

нечага хацець

[nechaga khatsets’]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Желите ли пушити? Х---ц- -урыць? Х----- к------ Х-ч-ц- к-р-ц-? -------------- Хочаце курыць? 0
Khoch-ts--k-r-ts-? K-------- k------- K-o-h-t-e k-r-t-’- ------------------ Khochatse kuryts’?
Желите ли играти? Хо-аце -а--н---аць? Х----- п----------- Х-ч-ц- п-т-н-а-а-ь- ------------------- Хочаце патанцаваць? 0
K-oc--ts- -----t--v---’? K-------- p------------- K-o-h-t-e p-t-n-s-v-t-’- ------------------------ Khochatse patantsavats’?
Желите ли шетати? Х-ч--- -раг--я-ц-? Х----- п---------- Х-ч-ц- п-а-у-я-ц-? ------------------ Хочаце прагуляцца? 0
K--c---s----a--l-at----? K-------- p------------- K-o-h-t-e p-a-u-y-t-t-a- ------------------------ Khochatse pragulyatstsa?
Ја желим пушити. Я-х-ч--к-р-ц-. Я х--- к------ Я х-ч- к-р-ц-. -------------- Я хачу курыць. 0
Y---------k---ts’. Y- k----- k------- Y- k-a-h- k-r-t-’- ------------------ Ya khachu kuryts’.
Желиш ли цигарету? Х-ча- -ыг-р-т-? Х---- ц-------- Х-ч-ш ц-г-р-т-? --------------- Хочаш цыгарэту? 0
K-oc-a-h-t-ygar-t-? K------- t--------- K-o-h-s- t-y-a-e-u- ------------------- Khochash tsygaretu?
Он жели ватру. Ён ---а п-ы--ры--. Ё- х--- п--------- Ё- х-ч- п-ы-у-ы-ь- ------------------ Ён хоча прыкурыць. 0
E--kho----p-y--r-ts’. E- k----- p---------- E- k-o-h- p-y-u-y-s-. --------------------- En khocha prykuryts’.
Ја желим нешто пити. Я--а-еў б--/ х-це-а-б- -а-о----удз-----іць. Я х---- б- / х----- б- ч----------- п------ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-п-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь папіць. 0
Ya-k-at--u-b--/-k--t-e-a--y -h-----ebud---p----s-. Y- k------ b- / k------- b- c------------ p------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- c-a-o-n-b-d-’ p-p-t-’- -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by chago-nebudz’ papіts’.
Ја желим нешто јести. Я-х--е- -- / х--ел--бы ч-го--ебу--ь-па---і. Я х---- б- / х----- б- ч----------- п------ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-е-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь паесці. 0
Ya-k---se--b--/ k--tsel- by-ch-g---ebudz’ -a-st-і. Y- k------ b- / k------- b- c------------ p------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- c-a-o-n-b-d-’ p-e-t-і- -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by chago-nebudz’ paestsі.
Ја се желим мало одморити. Я-х-ц------/ -----а б- тр------пач-ць. Я х---- б- / х----- б- т---- а-------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- т-о-і а-п-ч-ц-. -------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы трохі адпачыць. 0
Ya----ts------/-k--tse---by t---h- ad---h--s-. Y- k------ b- / k------- b- t----- a---------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- t-o-h- a-p-c-y-s-. ---------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by trokhі adpachyts’.
Ја Вас желим нешто питати. Я---це- бы----ацела--- ---т-----а---пы-аць. Я х---- б- / х----- б- н---- ў В-- с------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- н-ш-а ў В-с с-ы-а-ь- ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы нешта ў Вас спытаць. 0
Ya-khatseu -- /-kh--s-l--by --sh-----Va- ----a--’. Y- k------ b- / k------- b- n----- u V-- s-------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- n-s-t- u V-s s-y-a-s-. -------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by neshta u Vas spytats’.
Ја Вас желим за нешто замолити. Я -ац---б- - -ац-л- бы --с--- ---сьці-п------ць. Я х---- б- / х----- б- В-- а- ч------ п--------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с а- ч-м-ь-і п-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас аб чымсьці папрасіць. 0
Ya khat-eu-by / k--ts-l- -- Va- ---c---s’----pa-rasі---. Y- k------ b- / k------- b- V-- a- c-------- p---------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- V-s a- c-y-s-t-і p-p-a-і-s-. -------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by Vas ab chyms’tsі paprasіts’.
Ја Вас желим на нешто позвати. Я--а--ў-б- ------ла -ы--а- -- што-ь-і з----с-ц-. Я х---- б- / х----- б- В-- н- ш------ з--------- Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с н- ш-о-ь-і з-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас на штосьці запрасіць. 0
Y- -h-ts-u----/ ----s-l-----Va- -a-sh-o--tsі -ap--s-ts’. Y- k------ b- / k------- b- V-- n- s-------- z---------- Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- V-s n- s-t-s-t-і z-p-a-і-s-. -------------------------------------------------------- Ya khatseu by / khatsela by Vas na shtos’tsі zaprasіts’.
Шта желите, молим? Шт- В----д-е--? Ш-- В- ж------- Ш-о В- ж-д-е-е- --------------- Што Вы жадаеце? 0
Sh-o-V- --a-a-tse? S--- V- z--------- S-t- V- z-a-a-t-e- ------------------ Shto Vy zhadaetse?
Желите ли кафу? Ж-д---- к-в-? Ж------ к---- Ж-д-е-е к-в-? ------------- Жадаеце кавы? 0
Zhada-t-e---v-? Z-------- k---- Z-a-a-t-e k-v-? --------------- Zhadaetse kavy?
Или радије желите чај? А-о Ва- ле-ей -а-ба--? А-- В-- л---- г------- А-о В-м л-п-й г-р-а-ы- ---------------------- Або Вам лепей гарбаты? 0
Ab- V-- -e-ey gar--ty? A-- V-- l---- g------- A-o V-m l-p-y g-r-a-y- ---------------------- Abo Vam lepey garbaty?
Ми се желимо возити кући. М- -оч-м-ех-ц- --д-м-. М- х---- е---- д------ М- х-ч-м е-а-ь д-д-м-. ---------------------- Мы хочам ехаць дадому. 0
My -h-c--m ye-h-ts--da-o--. M- k------ y------- d------ M- k-o-h-m y-k-a-s- d-d-m-. --------------------------- My khocham yekhats’ dadomu.
Желите ли ви такси? Ва---а--эб-а---а---? В-- п-------- т----- В-м п-т-э-н-е т-к-і- -------------------- Вам патрэбнае таксі? 0
Va- ---re-nae---ks-? V-- p-------- t----- V-m p-t-e-n-e t-k-і- -------------------- Vam patrebnae taksі?
Они желе телефонирати. Яны х---ц- пат-ле-анав-ц-. Я-- х----- п-------------- Я-ы х-ч-ц- п-т-л-ф-н-в-ц-. -------------------------- Яны хочуць патэлефанаваць. 0
Y--y--hoch--------e-e-an------. Y--- k-------- p--------------- Y-n- k-o-h-t-’ p-t-l-f-n-v-t-’- ------------------------------- Yany khochuts’ patelefanavats’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.