Рјечник

sr нешто желети   »   et midagi soovima

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [seitsekümmend]

midagi soovima

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Желите ли пушити? Ka---e -----ks--e-sui-set--a? K-- t- s--------- s---------- K-s t- s-o-i-s-t- s-i-s-t-d-? ----------------------------- Kas te sooviksite suitsetada? 0
Желите ли играти? K-s-te--oo-iks-t---a-t-id-? K-- t- s--------- t-------- K-s t- s-o-i-s-t- t-n-s-d-? --------------------------- Kas te sooviksite tantsida? 0
Желите ли шетати? K-s t- s-o-iks----j--uta-- --nn-? K-- t- s--------- j------- m----- K-s t- s-o-i-s-t- j-l-t-m- m-n-a- --------------------------------- Kas te sooviksite jalutama minna? 0
Ја желим пушити. M-----v-k--- -ui-s--ad-. M- s-------- s---------- M- s-o-i-s-n s-i-s-t-d-. ------------------------ Ma sooviksin suitsetada. 0
Желиш ли цигарету? So-vid s-----arett-? S----- s- s--------- S-o-i- s- s-g-r-t-i- -------------------- Soovid sa sigaretti? 0
Он жели ватру. T- -oov-b t--d. T- s----- t---- T- s-o-i- t-l-. --------------- Ta soovib tuld. 0
Ја желим нешто пити. Ma-s-o--k--n --d-gi -uu-. M- s-------- m----- j---- M- s-o-i-s-n m-d-g- j-u-. ------------------------- Ma sooviksin midagi juua. 0
Ја желим нешто јести. M- -oo-iksin-mi-agi --üa. M- s-------- m----- s---- M- s-o-i-s-n m-d-g- s-ü-. ------------------------- Ma sooviksin midagi süüa. 0
Ја се желим мало одморити. M---o-----i- --idi---h-t-. M- s-------- v---- p------ M- s-o-i-s-n v-i-i p-h-t-. -------------------------- Ma sooviksin veidi puhata. 0
Ја Вас желим нешто питати. M- -oo--k--n--ei-- mi-ag- küsid-. M- s-------- t---- m----- k------ M- s-o-i-s-n t-i-t m-d-g- k-s-d-. --------------------------------- Ma sooviksin teilt midagi küsida. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ma so--iksin-teil- mi--g- palu-a. M- s-------- t---- m----- p------ M- s-o-i-s-n t-i-t m-d-g- p-l-d-. --------------------------------- Ma sooviksin teilt midagi paluda. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. M- -o--i---n --i----i-a-i--ä-j- te--. M- s-------- t---- m----- v---- t---- M- s-o-i-s-n t-i-e m-d-g- v-l-a t-h-. ------------------------------------- Ma sooviksin teile midagi välja teha. 0
Шта желите, молим? Mi-- t- -o-vite, -alu-? M--- t- s------- p----- M-d- t- s-o-i-e- p-l-n- ----------------------- Mida te soovite, palun? 0
Желите ли кафу? S-o------e k-hv-? S------ t- k----- S-o-i-e t- k-h-i- ----------------- Soovite te kohvi? 0
Или радије желите чај? V---s--v-t--te--ig---t---? V-- s------ t- p---- t---- V-i s-o-i-e t- p-g-m t-e-? -------------------------- Või soovite te pigem teed? 0
Ми се желимо возити кући. Me s-----e k-ju-sõ-t-. M- s------ k--- s----- M- s-o-i-e k-j- s-i-a- ---------------------- Me soovime koju sõita. 0
Желите ли ви такси? Soo-----t- --k-ot? S------ t- t------ S-o-i-e t- t-k-o-? ------------------ Soovite te taksot? 0
Они желе телефонирати. Nad-s----v-- -eli-ta--. N-- s------- h--------- N-d s-o-i-a- h-l-s-a-a- ----------------------- Nad soovivad helistada. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.