Рјечник

sr нешто желети   »   te ఇష్టపడటం

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [డెబ్బై]

70 [Ḍebbai]

ఇష్టపడటం

Iṣṭapaḍaṭaṁ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Желите ли пушити? మ--ు ప-గత-ర---- -ష్ట-ే-ా? మీ_ పొ_____ ఇ_____ మ-క- ప-గ-్-ా-డ- ఇ-్-మ-న-? ------------------------- మీకు పొగత్రాగడం ఇష్టమేనా? 0
Mīku--og--r-g-ḍa- --ṭ-m-n-? M___ p___________ i________ M-k- p-g-t-ā-a-a- i-ṭ-m-n-? --------------------------- Mīku pogatrāgaḍaṁ iṣṭamēnā?
Желите ли играти? మ-కు-----ం-----య--------ే-ా? మీ_ డ్__ చే__ ఇ_____ మ-క- డ-య-ం-్ చ-య-ం ఇ-్-మ-న-? ---------------------------- మీకు డ్యాంస్ చేయడం ఇష్టమేనా? 0
Mīk---yāns cē--ḍ-ṁ-i-ṭa-ēnā? M___ ḍ____ c______ i________ M-k- ḍ-ā-s c-y-ḍ-ṁ i-ṭ-m-n-? ---------------------------- Mīku ḍyāns cēyaḍaṁ iṣṭamēnā?
Желите ли шетати? మ-----ా-ి-గ---ి వ-ళ---ం--ష-ట-ే--? మీ_ వా__ కి వె___ ఇ_____ మ-క- వ-క-ం-్ క- వ-ళ-ళ-ం ఇ-్-మ-న-? --------------------------------- మీకు వాకింగ్ కి వెళ్ళడం ఇష్టమేనా? 0
M-k--v-kiṅ--k- -eḷ-a--- i-ṭamē-ā? M___ v_____ k_ v_______ i________ M-k- v-k-ṅ- k- v-ḷ-a-a- i-ṭ-m-n-? --------------------------------- Mīku vākiṅg ki veḷḷaḍaṁ iṣṭamēnā?
Ја желим пушити. న--- -ొ-త్రా-డ- -ష్--ే నా_ పొ_____ ఇ___ న-క- ప-గ-్-ా-డ- ఇ-్-మ- ---------------------- నాకు పొగత్రాగడం ఇష్టమే 0
N-ku p--a-r-g---ṁ-iṣṭ--ē N___ p___________ i_____ N-k- p-g-t-ā-a-a- i-ṭ-m- ------------------------ Nāku pogatrāgaḍaṁ iṣṭamē
Желиш ли цигарету? మ-కు ఒక-స-గరెట--క--ా--? మీ_ ఒ_ సి___ కా___ మ-క- ఒ- స-గ-ె-్ క-వ-ల-? ----------------------- మీకు ఒక సిగరెట్ కావాలా? 0
M-ku-ok- -i----ṭ kā--lā? M___ o__ s______ k______ M-k- o-a s-g-r-ṭ k-v-l-? ------------------------ Mīku oka sigareṭ kāvālā?
Он жели ватру. ఆయన-ి--త్తీ కావ-లి ఆ___ బ__ కా__ ఆ-న-ి బ-్-ీ క-వ-ల- ------------------ ఆయనకి బత్తీ కావాలి 0
Āy--a----attī ----li Ā______ b____ k_____ Ā-a-a-i b-t-ī k-v-l- -------------------- Āyanaki battī kāvāli
Ја желим нешто пити. న--ు ఎద----గా-ని-ఉంది నా_ ఎ_ తా___ ఉం_ న-క- ఎ-ో త-గ-ల-ి ఉ-ద- --------------------- నాకు ఎదో తాగాలని ఉంది 0
Nāku e----āgā---i-u-di N___ e__ t_______ u___ N-k- e-ō t-g-l-n- u-d- ---------------------- Nāku edō tāgālani undi
Ја желим нешто јести. నా-ు -దో --న-ల-ి ఉంది నా_ ఎ_ తి___ ఉం_ న-క- ఎ-ో త-న-ల-ి ఉ-ద- --------------------- నాకు ఎదో తినాలని ఉంది 0
Nā-u ed---in-l--i-u--i N___ e__ t_______ u___ N-k- e-ō t-n-l-n- u-d- ---------------------- Nāku edō tinālani undi
Ја се желим мало одморити. నా-ు కొం----ి-్ర---చా--- --ది నా_ కొం_ వి______ ఉం_ న-క- క-ం-ం వ-శ-ర-ి-చ-ల-ి ఉ-ద- ----------------------------- నాకు కొంచం విశ్రమించాలని ఉంది 0
N-ku kon̄c----iś--m-n-cā--ni un-i N___ k_____ v_____________ u___ N-k- k-n-c-ṁ v-ś-a-i-̄-ā-a-i u-d- --------------------------------- Nāku kon̄caṁ viśramin̄cālani undi
Ја Вас желим нешто питати. న--ు -----ల-----ద- అడ-ాలన- -ం-ి నా_ మి____ ఎ_ అ____ ఉం_ న-క- మ-మ-మ-్-ి ఎ-ో అ-గ-ల-ి ఉ-ద- ------------------------------- నాకు మిమ్మల్ని ఎదో అడగాలని ఉంది 0
N-k--m--'m------d--aḍ-----ni---di N___ m________ e__ a________ u___ N-k- m-m-m-l-i e-ō a-a-ā-a-i u-d- --------------------------------- Nāku mim'malni edō aḍagālani undi
Ја Вас желим за нешто замолити. నా-ు-మిమ-మ-్న--దే-ి-ో--డగ-లని ---ి నా_ మి____ దే__ అ____ ఉం_ న-క- మ-మ-మ-్-ి ద-న-క- అ-గ-ల-ి ఉ-ద- ---------------------------------- నాకు మిమ్మల్ని దేనికో అడగాలని ఉంది 0
N--u -i-'-a----dē--k------ā-ani -ndi N___ m________ d_____ a________ u___ N-k- m-m-m-l-i d-n-k- a-a-ā-a-i u-d- ------------------------------------ Nāku mim'malni dēnikō aḍagālani undi
Ја Вас желим на нешто позвати. న-కు-మ---మ--న--ద---క--ఆహ-వాని-చా-న- ఉం-ి నా_ మి____ దే__ ఆ______ ఉం_ న-క- మ-మ-మ-్-ి ద-న-క- ఆ-్-ా-ి-చ-ల-ి ఉ-ద- ---------------------------------------- నాకు మిమ్మల్ని దేనికో ఆహ్వానించాలని ఉంది 0
Nāk- -im-mal-i -----ō ā----in̄c-l----u-di N___ m________ d_____ ā____________ u___ N-k- m-m-m-l-i d-n-k- ā-v-n-n-c-l-n- u-d- ----------------------------------------- Nāku mim'malni dēnikō āhvānin̄cālani undi
Шта желите, молим? మ-కు--మ- --వా--? మీ_ ఏ_ కా___ మ-క- ఏ-ి క-వ-ల-? ---------------- మీకు ఏమి కావాలి? 0
Mīk- ē---k-vāli? M___ ē__ k______ M-k- ē-i k-v-l-? ---------------- Mīku ēmi kāvāli?
Желите ли кафу? మీక- -ాఫీ-క-వ-లా? మీ_ కా_ కా___ మ-క- క-ఫ- క-వ-ల-? ----------------- మీకు కాఫీ కావాలా? 0
Mī-- k-p---k----ā? M___ k____ k______ M-k- k-p-ī k-v-l-? ------------------ Mīku kāphī kāvālā?
Или радије желите чај? లేదా ట- తా--ానికి--ష--పడ----? లే_ టీ తా____ ఇ_______ ల-ద- ట- త-గ-ా-ి-ి ఇ-్-ప-త-ర-? ----------------------------- లేదా టీ తాగటానికి ఇష్టపడతారా? 0
Lē-ā -ī --g-ṭ--iki--ṣṭ---ḍ-tā-ā? L___ ṭ_ t_________ i____________ L-d- ṭ- t-g-ṭ-n-k- i-ṭ-p-ḍ-t-r-? -------------------------------- Lēdā ṭī tāgaṭāniki iṣṭapaḍatārā?
Ми се желимо возити кући. మే-ు--ంటి-ి-వ--్ళ-ల-- --ుకు-టు-్--ము మే_ ఇం__ వె____ అ______ మ-మ- ఇ-ట-క- వ-ళ-ళ-ల-ి అ-ు-ు-ట-న-న-మ- ------------------------------------ మేము ఇంటికి వెళ్ళాలని అనుకుంటున్నాము 0
M--- iṇ-i---v----lani -n---ṇṭunnā-u M___ i_____ v________ a____________ M-m- i-ṭ-k- v-ḷ-ā-a-i a-u-u-ṭ-n-ā-u ----------------------------------- Mēmu iṇṭiki veḷḷālani anukuṇṭunnāmu
Желите ли ви такси? మ-క- --క్స- ---ా--? మీ_ టా__ కా___ మ-క- ట-క-స- క-వ-ల-? ------------------- మీకు టాక్సీ కావాలా? 0
Mīku -āksī -ā--l-? M___ ṭ____ k______ M-k- ṭ-k-ī k-v-l-? ------------------ Mīku ṭāksī kāvālā?
Они желе телефонирати. వా--ళ--ఒక ---్-చే-ు--వాల---అన-క-ంటు-్నా-ు వా__ ఒ_ కా_ చే_____ అ______ వ-ళ-ళ- ఒ- క-ల- చ-స-క-వ-ల-ి అ-ు-ు-ట-న-న-ర- ----------------------------------------- వాళ్ళు ఒక కాల్ చేసుకోవాలని అనుకుంటున్నారు 0
V-----o-a kāl ---u-ōv-l-ni ---k--ṭ-nn-ru V____ o__ k__ c___________ a____________ V-ḷ-u o-a k-l c-s-k-v-l-n- a-u-u-ṭ-n-ā-u ---------------------------------------- Vāḷḷu oka kāl cēsukōvālani anukuṇṭunnāru

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + телугу (1-100) МП3 телугу (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.