Рјечник

sr нешто желети   »   ur ‫کچھ پسند کرنا‬

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

‫70 [ستّر]‬

sattar

‫کچھ پسند کرنا‬

[kuch pasand karna]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Желите ли пушити? ‫--- ---س-ر--------چاہتے -ی--؟‬ ‫--- آ- س---- پ--- چ---- ہ-- ؟- ‫-ی- آ- س-ر-ٹ پ-ن- چ-ہ-ے ہ-ں ؟- ------------------------------- ‫کیا آپ سگریٹ پینا چاہتے ہیں ؟‬ 0
ky- -----ig--tt- -iin----ha-t-y--a-n? k-- a-- c------- p----- c------ h---- k-a a-p c-g-e-t- p-i-a- c-a-t-y h-i-? ------------------------------------- kya aap cigrette piinaa chahtay hain?
Желите ли играти? ‫--ا آپ---چنا--ا--ے-ہی---‬ ‫--- آ- ن---- چ---- ہ-- ؟- ‫-ی- آ- ن-چ-ا چ-ہ-ے ہ-ں ؟- -------------------------- ‫کیا آپ ناچنا چاہتے ہیں ؟‬ 0
k---aa- -aa---a cha-t----ai-? k-- a-- n------ c------ h---- k-a a-p n-a-h-a c-a-t-y h-i-? ----------------------------- kya aap naachna chahtay hain?
Желите ли шетати? ‫ک-ا-آ--چہ--قدم---ر-- -ا-ت- ہیں-؟‬ ‫--- آ- چ-- ق--- ک--- چ---- ہ-- ؟- ‫-ی- آ- چ-ل ق-م- ک-ن- چ-ہ-ے ہ-ں ؟- ---------------------------------- ‫کیا آپ چہل قدمی کرنا چاہتے ہیں ؟‬ 0
k---a-- c-e--- qadmi ----a chah-ay---i-? k-- a-- c----- q---- k---- c------ h---- k-a a-p c-e-a- q-d-i k-r-a c-a-t-y h-i-? ---------------------------------------- kya aap chehal qadmi karna chahtay hain?
Ја желим пушити. ‫م----گ-یٹ پ--ا --ہ----وں -‬ ‫--- س---- پ--- چ---- ہ-- -- ‫-ی- س-ر-ٹ پ-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- ---------------------------- ‫میں سگریٹ پینا چاہتا ہوں -‬ 0
m-i--ci----t---iin-a--h--t--hon - m--- c------- p----- c----- h-- - m-i- c-g-e-t- p-i-a- c-a-t- h-n - --------------------------------- mein cigrette piinaa chahta hon -
Желиш ли цигарету? ‫--ا آ--ا----گ--ٹ----تے-ہیں--‬ ‫--- آ- ا-- س---- چ---- ہ-- ؟- ‫-ی- آ- ا-ک س-ر-ٹ چ-ہ-ے ہ-ں ؟- ------------------------------ ‫کیا آپ ایک سگریٹ چاہتے ہیں ؟‬ 0
kya --p aik c----t------h--y-h--n? k-- a-- a-- c------- c------ h---- k-a a-p a-k c-g-e-t- c-a-t-y h-i-? ---------------------------------- kya aap aik cigrette chahtay hain?
Он жели ватру. ‫-ہ م----چ---ا -ے -‬ ‫-- م--- چ---- ہ- -- ‫-ہ م-چ- چ-ہ-ا ہ- -- -------------------- ‫وہ ماچس چاہتا ہے -‬ 0
woh -aa---s---a--a -a- - w-- m------ c----- h-- - w-h m-a-h-s c-a-t- h-i - ------------------------ woh maachis chahta hai -
Ја желим нешто пити. ‫--- --ھ -ینا چ-ہت- ہوں--‬ ‫--- ک-- پ--- چ---- ہ-- -- ‫-ی- ک-ھ پ-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- -------------------------- ‫میں کچھ پینا چاہتا ہوں -‬ 0
m-in -u-h pi---a c--ht- ho- - m--- k--- p----- c----- h-- - m-i- k-c- p-i-a- c-a-t- h-n - ----------------------------- mein kuch piinaa chahta hon -
Ја желим нешто јести. ‫م-ں کچھ --ا-ا-چاہ---ہ-ں -‬ ‫--- ک-- ک---- چ---- ہ-- -- ‫-ی- ک-ھ ک-ا-ا چ-ہ-ا ہ-ں -- --------------------------- ‫میں کچھ کھانا چاہتا ہوں -‬ 0
m--- k--h ----a--hahta ho- - m--- k--- k---- c----- h-- - m-i- k-c- k-a-a c-a-t- h-n - ---------------------------- mein kuch khana chahta hon -
Ја се желим мало одморити. ‫-ی---چھ --ام-ک--------ا -----‬ ‫--- ک-- آ--- ک--- چ---- ہ-- -- ‫-ی- ک-ھ آ-ا- ک-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- ------------------------------- ‫میں کچھ آرام کرنا چاہتا ہوں -‬ 0
mein ---- --r--m karn--c-ah-a -on-- m--- k--- a----- k---- c----- h-- - m-i- k-c- a-r-a- k-r-a c-a-t- h-n - ----------------------------------- mein kuch aaraam karna chahta hon -
Ја Вас желим нешто питати. ‫-یں آ---ے-کچھ-پ-چھ-- چاہتا --ں--‬ ‫--- آ- س- ک-- پ----- چ---- ہ-- -- ‫-ی- آ- س- ک-ھ پ-چ-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- ---------------------------------- ‫میں آپ سے کچھ پوچھنا چاہتا ہوں -‬ 0
m----aap s- ---h p-ochna----ht---o--- m--- a-- s- k--- p------ c----- h-- - m-i- a-p s- k-c- p-o-h-a c-a-t- h-n - ------------------------------------- mein aap se kuch poochna chahta hon -
Ја Вас желим за нешто замолити. ‫م----پ-س- ک-- د-خو-س--کر-ا چ-ہ-ا-ہوں -‬ ‫--- آ- س- ک-- د------ ک--- چ---- ہ-- -- ‫-ی- آ- س- ک-ھ د-خ-ا-ت ک-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- ---------------------------------------- ‫میں آپ سے کچھ درخواست کرنا چاہتا ہوں -‬ 0
mei- a-- ----u-h--a-k-w--- -a--a-c--h-a------ m--- a-- s- k--- d-------- k---- c----- h-- - m-i- a-p s- k-c- d-r-h-a-t k-r-a c-a-t- h-n - --------------------------------------------- mein aap se kuch darkhwast karna chahta hon -
Ја Вас желим на нешто позвати. ‫----آپ--- -چھ-ک--ے کے-ل-- ---ت ---ا چاہ--------‬ ‫--- آ- ک- ک-- ک--- ک- ل-- د--- د--- چ---- ہ-- -- ‫-ی- آ- ک- ک-ھ ک-ن- ک- ل-ے د-و- د-ن- چ-ہ-ا ہ-ں -- ------------------------------------------------- ‫میں آپ کو کچھ کرنے کے لئے دعوت دینا چاہتا ہوں -‬ 0
m--n-aa--k- -uc- -a----k-l-ye---w-----na -h-ht- -o--- m--- a-- k- k--- k---- k----- d---- d--- c----- h-- - m-i- a-p k- k-c- k-r-e k-l-y- d-w-t d-n- c-a-t- h-n - ----------------------------------------------------- mein aap ko kuch karne keliye dawat dena chahta hon -
Шта желите, молим? ‫آپ ---ک-- چ-ہ--ے-؟‬ ‫-- ک- ک-- چ----- ؟- ‫-پ ک- ک-ا چ-ہ-ی- ؟- -------------------- ‫آپ کو کیا چاہئیے ؟‬ 0
aa--k--kya-c---iye? a-- k- k-- c------- a-p k- k-a c-a-i-e- ------------------- aap ko kya chahiye?
Желите ли кафу? ‫ک-ا-آ----فی-چ---ے-ہ-- ؟‬ ‫--- آ- ک--- چ---- ہ-- ؟- ‫-ی- آ- ک-ف- چ-ہ-ے ہ-ں ؟- ------------------------- ‫کیا آپ کافی چاہتے ہیں ؟‬ 0
kya a-p ka--- -h-htay -ai-? k-- a-- k---- c------ h---- k-a a-p k-a-i c-a-t-y h-i-? --------------------------- kya aap kaafi chahtay hain?
Или радије желите чај? ‫ی------ پ-ند-کر-ں--ے -‬ ‫-- چ--- پ--- ک--- گ- ؟- ‫-ا چ-ئ- پ-ن- ک-ی- گ- ؟- ------------------------ ‫یا چائے پسند کریں گے ؟‬ 0
ya---a-- pas--d---re--g-? y- c---- p----- k---- g-- y- c-a-e p-s-n- k-r-n g-? ------------------------- ya chaye pasand karen ge?
Ми се желимо возити кући. ‫ہ---------ا-چا--- ہ-ں--‬ ‫-- گ-- ج--- چ---- ہ-- -- ‫-م گ-ر ج-ن- چ-ہ-ے ہ-ں -- ------------------------- ‫ہم گھر جانا چاہتے ہیں -‬ 0
hum-g-----an- --ah-ay-h-in-- h-- g--- j--- c------ h--- - h-m g-a- j-n- c-a-t-y h-i- - ---------------------------- hum ghar jana chahtay hain -
Желите ли ви такси? ‫کی- ---لو-و--ک--ا-ک--یک-ی-چ-ہئ----‬ ‫--- ت- ل---- ک- ا-- ٹ---- چ----- ؟- ‫-ی- ت- ل-گ-ں ک- ا-ک ٹ-ک-ی چ-ہ-ی- ؟- ------------------------------------ ‫کیا تم لوگوں کو ایک ٹیکسی چاہئیے ؟‬ 0
k-- -u- lo-on ko-----t--- chah--e? k-- t-- l---- k- a-- t--- c------- k-a t-m l-g-n k- a-k t-x- c-a-i-e- ---------------------------------- kya tum logon ko aik taxy chahiye?
Они желе телефонирати. ‫-- ٹی--ف-- -ر-ا چا--ے-ہ-ں -‬ ‫-- ٹ------ ک--- چ---- ہ-- -- ‫-پ ٹ-ل-ف-ن ک-ن- چ-ہ-ے ہ-ں -- ----------------------------- ‫آپ ٹیلیفون کرنا چاہتے ہیں -‬ 0
aap t--e-h--- -a-----h--t-y-ha-n-- a-- t-------- k---- c------ h--- - a-p t-l-p-o-e k-r-a c-a-t-y h-i- - ---------------------------------- aap telephone karna chahtay hain -

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.