Рјечник

sr нешто морати   »   de etwas müssen

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [zweiundsiebzig]

etwas müssen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
морати müs-en m----- m-s-e- ------ müssen 0
Ја морам послати писмо. I-h--uss -en--rief---rsc---ken. I-- m--- d-- B---- v----------- I-h m-s- d-n B-i-f v-r-c-i-k-n- ------------------------------- Ich muss den Brief verschicken. 0
Ја морам платити хотел. Ic- -us--da- ---e- ---a--e-. I-- m--- d-- H---- b-------- I-h m-s- d-s H-t-l b-z-h-e-. ---------------------------- Ich muss das Hotel bezahlen. 0
Ти мораш рано устати. D------t-frü- a---t-h-n. D- m---- f--- a--------- D- m-s-t f-ü- a-f-t-h-n- ------------------------ Du musst früh aufstehen. 0
Ти мораш пуно радити. D- muss---i-- a-------. D- m---- v--- a-------- D- m-s-t v-e- a-b-i-e-. ----------------------- Du musst viel arbeiten. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Du mu-s--pü-ktl--h -e--. D- m---- p-------- s---- D- m-s-t p-n-t-i-h s-i-. ------------------------ Du musst pünktlich sein. 0
Он мора напунити резервоар. E--muss-ta-ken. E- m--- t------ E- m-s- t-n-e-. --------------- Er muss tanken. 0
Он мора поправити ауто. E- -u---d-s---to-r--arie-en. E- m--- d-- A--- r---------- E- m-s- d-s A-t- r-p-r-e-e-. ---------------------------- Er muss das Auto reparieren. 0
Он мора oпрати ауто. Er-m------- Au-o-was-h--. E- m--- d-- A--- w------- E- m-s- d-s A-t- w-s-h-n- ------------------------- Er muss das Auto waschen. 0
Она мора куповати. Sie--u-s ei--a-fe-. S-- m--- e--------- S-e m-s- e-n-a-f-n- ------------------- Sie muss einkaufen. 0
Она мора чистити стан. S-----ss--ie Wo-nun--pu--en. S-- m--- d-- W------ p------ S-e m-s- d-e W-h-u-g p-t-e-. ---------------------------- Sie muss die Wohnung putzen. 0
Она мора прати веш. Sie-mu-s------ä-c-e ---ch-n. S-- m--- d-- W----- w------- S-e m-s- d-e W-s-h- w-s-h-n- ---------------------------- Sie muss die Wäsche waschen. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Wir--üssen------h z-- ----l- gehen. W-- m----- g----- z-- S----- g----- W-r m-s-e- g-e-c- z-r S-h-l- g-h-n- ----------------------------------- Wir müssen gleich zur Schule gehen. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Wi- --ss-n-g-e-c- -ur--r-e-t ---en. W-- m----- g----- z-- A----- g----- W-r m-s-e- g-e-c- z-r A-b-i- g-h-n- ----------------------------------- Wir müssen gleich zur Arbeit gehen. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Wir m----- ---ich--------t ge-e-. W-- m----- g----- z-- A--- g----- W-r m-s-e- g-e-c- z-m A-z- g-h-n- --------------------------------- Wir müssen gleich zum Arzt gehen. 0
Ви морате чекати аутобус. Ih- --s-- a-f -en-B-s w--te-. I-- m---- a-- d-- B-- w------ I-r m-s-t a-f d-n B-s w-r-e-. ----------------------------- Ihr müsst auf den Bus warten. 0
Ви морате чекати воз. I-r müs-t --- de- -ug-warte-. I-- m---- a-- d-- Z-- w------ I-r m-s-t a-f d-n Z-g w-r-e-. ----------------------------- Ihr müsst auf den Zug warten. 0
Ви морате чекати такси. Ihr müsst a-f --s--ax--w----n. I-- m---- a-- d-- T--- w------ I-r m-s-t a-f d-s T-x- w-r-e-. ------------------------------ Ihr müsst auf das Taxi warten. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...