Рјечник

sr нешто морати   »   es deber hacer algo

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [setenta y dos]

deber hacer algo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
морати d--er d---- d-b-r ----- deber
Ја морам послати писмо. (Yo)--ebo e-------a -a--a. (--- d--- e----- l- c----- (-o- d-b- e-v-a- l- c-r-a- -------------------------- (Yo) debo enviar la carta.
Ја морам платити хотел. D--- -ag---el --t-l. D--- p---- e- h----- D-b- p-g-r e- h-t-l- -------------------- Debo pagar el hotel.
Ти мораш рано устати. D-be---ev-n---te--ronto. D---- l--------- p------ D-b-s l-v-n-a-t- p-o-t-. ------------------------ Debes levantarte pronto.
Ти мораш пуно радити. De-es---aba-ar-m-c--. D---- t------- m----- D-b-s t-a-a-a- m-c-o- --------------------- Debes trabajar mucho.
Ти мораш бити тачан / тачнa. D-bes-s-- punt-a-. D---- s-- p------- D-b-s s-r p-n-u-l- ------------------ Debes ser puntual.
Он мора напунити резервоар. (É------e--e-osta-. (--- d--- r-------- (-l- d-b- r-p-s-a-. ------------------- (Él) debe repostar.
Он мора поправити ауто. D-be -ep-ra- -l-c---e. D--- r------ e- c----- D-b- r-p-r-r e- c-c-e- ---------------------- Debe reparar el coche.
Он мора oпрати ауто. De-e-l-var -- ----e. D--- l---- e- c----- D-b- l-v-r e- c-c-e- -------------------- Debe lavar el coche.
Она мора куповати. (E---- d-----r--e---m-r-s. (----- d--- i- d- c------- (-l-a- d-b- i- d- c-m-r-s- -------------------------- (Ella) debe ir de compras.
Она мора чистити стан. D--e-li-pia---l-pis-. D--- l------ e- p---- D-b- l-m-i-r e- p-s-. --------------------- Debe limpiar el piso.
Она мора прати веш. D--e---var-l---op-. D--- l---- l- r---- D-b- l-v-r l- r-p-. ------------------- Debe lavar la ropa.
Ми морамо одмах ићи у школу. (N-sot-o-----s)-de----s--- -----------a-e--e--i-a. (-------- /---- d------ i- a l- e------ e--------- (-o-o-r-s /-a-) d-b-m-s i- a l- e-c-e-a e-s-g-i-a- -------------------------------------------------- (Nosotros /-as) debemos ir a la escuela enseguida.
Ми морамо одмах ићи на посао. Debe-o- i-------a-a-o -ns-g----. D------ i- a- t------ e--------- D-b-m-s i- a- t-a-a-o e-s-g-i-a- -------------------------------- Debemos ir al trabajo enseguida.
Ми морамо одмах ићи лекару. D-bemo- -r-al m--i-o ense-ui--. D------ i- a- m----- e--------- D-b-m-s i- a- m-d-c- e-s-g-i-a- ------------------------------- Debemos ir al médico enseguida.
Ви морате чекати аутобус. (V-s-t--- /-as)-de-éi- e--er-r---- -- a--o-ú-. (-------- /---- d----- e------ p-- e- a------- (-o-o-r-s /-a-) d-b-i- e-p-r-r p-r e- a-t-b-s- ---------------------------------------------- (Vosotros /-as) debéis esperar por el autobús.
Ви морате чекати воз. D-b-i- es-e-ar-p-- e- t---. D----- e------ p-- e- t---- D-b-i- e-p-r-r p-r e- t-e-. --------------------------- Debéis esperar por el tren.
Ви морате чекати такси. Deb--- e-p-r-r-----e---a--. D----- e------ p-- e- t---- D-b-i- e-p-r-r p-r e- t-x-. --------------------------- Debéis esperar por el taxi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...