Рјечник

sr нешто морати   »   pl musieć coś

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [siedemdziesiąt dwa]

musieć coś

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
морати m-s--ć m_____ m-s-e- ------ musieć 0
Ја морам послати писмо. M---- w-sł-ć--en-lis-. M____ w_____ t__ l____ M-s-ę w-s-a- t-n l-s-. ---------------------- Muszę wysłać ten list. 0
Ја морам платити хотел. Mu-zę zap-ac----a --tel. M____ z_______ z_ h_____ M-s-ę z-p-a-i- z- h-t-l- ------------------------ Muszę zapłacić za hotel. 0
Ти мораш рано устати. Musi----st-- --ześnie. M_____ w____ w________ M-s-s- w-t-ć w-z-ś-i-. ---------------------- Musisz wstać wcześnie. 0
Ти мораш пуно радити. M-s-s--du-- pr-cować. M_____ d___ p________ M-s-s- d-ż- p-a-o-a-. --------------------- Musisz dużo pracować. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. M----- b----unktu--ni-. M_____ b__ p___________ M-s-s- b-ć p-n-t-a-n-e- ----------------------- Musisz być punktualnie. 0
Он мора напунити резервоар. O---u---z-t----w-ć. O_ m___ z__________ O- m-s- z-t-n-o-a-. ------------------- On musi zatankować. 0
Он мора поправити ауто. On-mus- napra--ć-s------d. O_ m___ n_______ s________ O- m-s- n-p-a-i- s-m-c-ó-. -------------------------- On musi naprawić samochód. 0
Он мора oпрати ауто. On mu-i----- --mochód. O_ m___ u___ s________ O- m-s- u-y- s-m-c-ó-. ---------------------- On musi umyć samochód. 0
Она мора куповати. O-a-mu-i-zr-bi-----upy. O__ m___ z_____ z______ O-a m-s- z-o-i- z-k-p-. ----------------------- Ona musi zrobić zakupy. 0
Она мора чистити стан. Ona ------o-p-z-t-ć--i--zk-nie. O__ m___ p_________ m__________ O-a m-s- p-s-r-ą-a- m-e-z-a-i-. ------------------------------- Ona musi posprzątać mieszkanie. 0
Она мора прати веш. O-- ---- -rob-- --an-e. O__ m___ z_____ p______ O-a m-s- z-o-i- p-a-i-. ----------------------- Ona musi zrobić pranie. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M-s--y--a--- i-ć--o------y. M_____ z____ i__ d_ s______ M-s-m- z-r-z i-ć d- s-k-ł-. --------------------------- Musimy zaraz iść do szkoły. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Mus-my -araz iść -o-p---y. M_____ z____ i__ d_ p_____ M-s-m- z-r-z i-ć d- p-a-y- -------------------------- Musimy zaraz iść do pracy. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Musi-y z-raz-i-ć ------ar-a. M_____ z____ i__ d_ l_______ M-s-m- z-r-z i-ć d- l-k-r-a- ---------------------------- Musimy zaraz iść do lekarza. 0
Ви морате чекати аутобус. M----i- ---ze-ać -- a-t----. M______ p_______ n_ a_______ M-s-c-e p-c-e-a- n- a-t-b-s- ---------------------------- Musicie poczekać na autobus. 0
Ви морате чекати воз. Mu--ci---o-z-k-- n---o----. M______ p_______ n_ p______ M-s-c-e p-c-e-a- n- p-c-ą-. --------------------------- Musicie poczekać na pociąg. 0
Ви морате чекати такси. Mus---- p--z--ać -a-t-k--wkę. M______ p_______ n_ t________ M-s-c-e p-c-e-a- n- t-k-ó-k-. ----------------------------- Musicie poczekać na taksówkę. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...